Izvor: RTS, 30.Nov.2011, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasavanje evra
Ministri evrozone o uvođenju evroobveznica i većim ovlašćenjima Brisela. Zalažu se i za jačanje centralnog upravljanja finansijama. Mnogi spas vide u Nemačkoj.
U trci za spasavanje evra nema vremena za gubljenje. Kako bi se sprečio finansijski cunami, ministri evrozone razgovarali o evroobveznicama, koje bi izdavalo svih 17 članica evrozone. Po principu "svi za jednog, jedan za sve", zemlje članice međusobno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bi garantovale dugove.
Finska ministarka finansija Juta Urpilajnen izjavila je da su sledeće sedmice ključne za budućnost evra, prenosi Rojters.
Finska je jedina skandinavska zemlja članica evrozone.
Sada svaka članica emituje sopstvene obveznice i mora da plaća troškove pozajmljivanja.
Grčka, Portugal i Irska opstaju samo zahvaljujući pomoći, jer su već istisnute sa međunarodnih tržišta. Italija i Španija sve su bliže tom scenariju.
"Mi smo u začaranom krugu. Nemačka insistira na merama, pa tek onda na evroobveznicama. To je u redu. Međutim, kada je kriza ovakvih razmera, zašto onda prvo ne uvesti evroobveznice, a zatim primeniti konkretne mere", kaže Vangelis Agapitos, ekonomista.
Ministri evrozone zalažu se i za jačanje centralnog upravljanja finansijama. Tako bi vlasti u Briselu mogle da zahtevaju izmene nacionalnih budžetskih predloga i uvedu kazne za zemlje s prevelikim manjkom u budžetu.
Mnogi spas vide u Nemačkoj, čak i Poljska, koja kroz istoriju vuče strah od nemačke dominacije.
"Prvi sam ministar spoljnih poslova u istoriji Poljske koji će to reći: manje se plašim nemačke snage, nego Nemačke koja ništa ne preduzima. Jasno vam je da niko drugi osim Nemačke ne može da pomogne da evro opstane i napreduje", ističe Radoslav Sikorski, šef poljske diplomatije.
Velika Britanija želi da se zaštiti od dužničke oluje. Uprkos sumornim ekonomskim prognozama, vlada očekuje da do 2015. godine smanji deficit.
Ministar finansija Velike Britanije Džordž Ozborn kaže da razvoj zemlje zavisi od razvoja na evropskom kontinentu.
"Veliki deo Evrope ide u recesiju koju je izazvao hronični nedostatak pouzdanja u sposobnost zemalja da se nose sa svojim dugovima", kaže Ozborn.
Analitičari se plaše lančane reakcije. Ako propadne valuta koju koristi 330 miliona ljudi, bankarsko kreditiranje bilo bi zamrznuto, tržišta akcija verovatno doživela krah, a evropska ekonomija potonula.
