Izvor: RTS, 17.Apr.2012, 16:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Španija ponovo u recesiji
Dve godine pošto je izašla iz recesije španska ekonomija ponovo je krenula nizbrdo, pošto je pad BDP-a sa kraja prošle godine nastavljen i u prvom tromosečju ove, rekao guverner te zemlje Migel Fernandes Ordones. Španija neće biti nova Grčka, istakao ministar ekonomije Luis de Gvindos.
Guverner španske centralne banke Migel Fernandes Ordones rekao je da je njegova zemlja ponovo ušla u recesiju, dodajući >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da je pad BDP-a u poslednjem tromesečju 2011. godine od 0,3 odsto nastavljen u prvim mesecima 2012. godine.
"Pogoršanje dužničke krize od prošlog leta prekinulo je krhki oporavak španske privrede započet godinu dana pre toga", rekao je guverner u obraćanju skupštinskom odboru.
Posle poslednjeg tromesečja 2011. godine u crvenom tendencija se nastavila tokom prvih meseci ove godine, što znači da se španska privreda ponovo nalazi u recesiji, rekao je guverner.
Dva uzastopna tromesečja pada BDP-a u nekoj zemlji znače da je ona ušla u recesiju.
Prvi zvanični podaci o španskom privrednom rastu u prvom tromesečju ove godine očekuju se 30. aprila.
Izjava španskog guvernera dodatno je potkrepljena rečima ministra ekonomije te zemlje Luisa de Gvindosa, koji je za list El Mundo, rekao da se prvo tromesečje ove godine može uporediti sa istim periodom prošle što, kako je ocenio, svakako nije dobar znak.
Novi problemi španske ekonomije ponovo su probudili strahove vezane za dužničku krizu u evrozoni. Investitori su zabrinuti da zbog novog talasa recesije Madrid neće uspeti da ispuni zacrtane mere za minimiziranje budžetskog deficita.
Nema grčkog scenarija
De Gvindos je, međutim, osporio bilo kakvu mogućnost da će Španiji trebati spasonosni paket, kao što je trebao Grčkoj ili komšijskom Portugalu.
"Nemamo plan 'B' zato što nam ne treba. Španija neće tražiti pojas za spasavanje. Nikakva intervencija nam nije neophodna", istakao je španski ministar ekonomije za El Mundo.
Obrazlažući svoj stav i pokušavajući da uveri investitore i Špance De Gvindos je objasnio da, uprkos recesiji i velikoj nezaposlenosti, Madrid i dalje ima izvore iz kojih može da finansira posrnulu ekonomiju.
"Zemlji treba pomoć ili intervencija kada njeni izvori finansiranja presuše. To je bio slučaj sa Grčkom, Portugalom i Irskom. To apsolutno nije slučaj sa Španijom", dodao je De Gvindos.
Prema njegovim rečima sve španske banke su likvidne i imaju dovoljno novca da isplaćuju kamate najmanje narednih dve godine.
De Gvindos je kao tri temeljna problema Španije identifikovao: sposobnost vlade da ispuni zacrtane mere, efekat koji će te mere proizvesti na iovako izuzetno visoku stopu nezaposlenosti od 23 odsto i da li će sporiji rast dodatno naškoditi bankama koje su već opterećene kreditnom krizom zbog sloma tržišta nekretnina 2008. godine.
Vlada desnice, koja je došla na vlast u decembru je sebi zacrtala težak zadatak da smanji budžetski deficit na 5,3 odsto od BDP-a ove godine, sa 8,5 odsto 2011. godine i da ga spusti i održi na tri odsto 2013. godine, što već mnogi ekonomisti smatraju nerealnim planom.
