Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Feb.2012, 16:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Smanjenjem rasipništva izbeći prezaduživanje

NOVI SAD -

Srbija je, upozoravaju ekonomisti, na ivici dužničke krize. Javni dug je prekoračen još prošle godine, a Fiskalni savet upozorava na to da će zaduženost nastaviti da raste i u ovoj. Bez rigoroznijih mera štednje sadašnja dužnička kriza mogla bi da poprimi razmere one sa kakvom se suočava Grčka. Srbija, međutim, ne može da računa na podršku država evrozone.

Upozorenja Fiskalnog saveta na opasnost od prezaduživanja, za sada su samo upozorenja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Čini se bez ozbiljnog odgovora države. Fiskalni savet nema mehanizme za kažnjavanje. Da ih je imao, možda se sada Srbija ne bi suočavala sa merama i mehanizmima koje Međunarodni monetarni fond, za razliku od Fiskalnog saveta, ima i koristi.

Kada zamrzavanju aranžmana sa MMF-om dodamo kreditne obaveze, jasno je da Srbiju već u martu, kada na naplatu dospevaju nove rate, očekuje narastanje javnog duga.

Uz ta upozorenja, uvek ide i ponavljanje jedinog mogućeg rešenja, a to je smanjenje javne potrošnje.

"Srbija pati od problema neravnoteže između javnih prihoda i javnih rashoda. Na primer, predhodne tri godine tokom ekonomske krize blizu 20 odsto radnih mesta u privredi je izgubljeno. S druge strane nikakva racionalizacija javnih mesta u javnom sektoru nije sprovedena iako je bilo priča u okviru predhodnog aranžmana sa MMF-om da će to biti urađeno", kaže član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmarkov.

Država pod hitno treba da se oslobodi dugova

Tom spisku urednik magazina "Ekonomist" Mijat Lakićević dodaje i dugove kojih je država odavno trebalo da se reši.

"Država pod hitno to mora da proda. Dakle, mi plaćamo dugove za JAT, plaćamo za Srbijagas. Srbija je podržavila ogroman broj preduzeća. Sve se to plaća iz budžeta", kaže Lakićević.

Prema jednom od istraživanja koje je među privrednicima obavila Američka fondacija za lokalni ekonomski razvoj, na pitanje kako uštedeti među najčešćim odgovorima bila je poreska reforma.

Čak trećina njih odrekla bi se ulaganja u infrastrukturu, a nije im daleko bilo ni odustajanje od pojedinih subvencija.

Ipak, privrednike najviše boli problem s početkla ove priče tvrdi Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.

"Srbija u ovom trenutku ima 31 odsto zaposlenih u javnom sektoru, državnoj upravi i javnim preduzećima. Nemačka ima 9,4 odsto, Slovenija 8,7 odsto, Slovačka 11 odsto. Dakle, Srbija ima tri puta više zaposlenih u javnom sektoru i državnoj upravi a to su sve izdržavane osobe."

Smanjenjem rasipništva može se postići mnogo

To da štednja ne mora obavezno da znači odricanje, te da se mnogo može postići smanjenjem rasipništva, pokazala su i istraživanja OEBS-ovog Sektora za ekonomsku transparentnost, prema kojem, samo na loše sprovedenim javnim nabavkama, Srbija godišnje gubi 900 miliona evra. Smanjenje rasipništva je, međutim, samo deo rešenja. Srbiju, upozoravaju sagovornici, čekaju bolni rezovi.

Kontrola budžetske potrošnje problem je svake vlade. Ni jedna do sada nije uspevala sistemski da reši problem sve većeg deficita koji bi, upozoravaju u Fiskalnom savetu, ove godine mogao da bude i veći od 50, a do kraja 2015. čak i 60 odsto.

Sa tim problemom moraće da se bori sledeća vlada. Oštri rezovi zahtevaju podršku građana. Mijat Lakićević ukazuje na to kako se ona dobija.

"Svi će morati nečega da se odreknu i da štede, ali država, smanjivanjem javne potrošnje i ozbiljnim reformskim zahvatima, mora da pokaže da ona prva to radi. Mislim da će onda i građani biti spremni da prihvate te žrtve", ističe on.

Konačno, odgovornost! Srbija ima Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o fiskalnoj odgovornosti. Ali ti zakoni ne predviđaju odgovornost onih koji su ih prekršili.
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...