Izvor: Southeast European Times, 01.Nov.2012, 21:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Smanjenje budžeta postaje deo života srpskih porodica

Suočene sa mnogim ekonomskim izazovima, srpske porodice postale su oprezne u pogledu troškova.

01/11/2012

Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 1.11.2012.

Nagli rast cena i loši ekonomski uslovi suočili su mnoge srpske porodice sa teškim odlukama u pogledu njihovih kućnih budžeta. Te odluke su još komplikovanije za porodice u kojima više generacija živi pod istim krovom.

Porodica Brojčin iz Novog Sada ima osam članova >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << iz četiri generacije. Dušan (88) i njegova supruga Kata Brojčin (91), žive sa sinom Savom, (62) i njegovom suprugom Ljubicom (57), koji su takođe u penziji.

Pre sedam godina Ljubicin i Savin sin Dušan doselio se kod njih sa svojom suprugom Biljanom i njihovim sinovima petogodišnjim Aleksom i dvogodišnjim Nemanjom.

Dušan (35) je bio fudbaler, a sada radi kao trener. Biljana (32) radi u stranoj banci u Novom Sadu.

Sa dve plate i tri penzije, zajednički ciljevi domaćinstva su sreća dece i ispunjavanje svih njihovih potreba -- što je poduhvat koji podrazumeva rezove i štednju.

„Tu smo za svoju decu -- naše potrebe nisu najvažnije, jer smo mi penzioneri“, rekla je Ljubica, penzionisani pedagog, čija penzija iznosi manje od 200 evra mesečno, u izjavi za SETimes. „Važno je imati kvalitetnu hranu za njih i obezbediti je njima, a ako za nas ne bude, to je u redu. Preživećemo. Možemo da jedemo bilo šta drugo. Hrana nam je glavni trošak i čini se da za svotu od recimo 2000 [dinara, oko 17 evra] sada ne možemo ništa da kupimo, iako smo pre otprilike dve godine mogli da dobijemo punu torbu hrane. Sada kupujem samo jednu flašu ulja [kada mi je ulje potrebno], a nekada sam kupovala bar pet.“

Ljubica kaže da porodica kupuje odeću samo kada je neophodna. Ona dodaje da je prestala da posećuje prodavnice u gradu i da kupuje kada vidi nešto što joj se svidi, delimično zbog porodičnog budžeta, ali i zbog nepostojanja kvalitetnog izbora.

„U [ekonomskoj krizi] Srbi imaju vrlo racionalan stav, s obzirom da su prvo smanjivali troškove tamo gde su najmanje potrebni. Na primer, prestaju da jedu u restoranima ili prestaju da kupuju neku kvalitetniju hranu… To je dovelo do pada maloprodaje, što je prvi znak krize“, kaže Goran Nikolić, ekonomista u Centru za evropske studije u Beogradu, u izjavi za SETimes.

Sava i Ljubica takođe imaju ćerku koja čeka bebu u januaru. S obzirom da su stvari za bebe skupe, Ljubica kaže da porodica planira da joj da stvari koje su koristili Biljanini i Dušanovi sinovi.

„Shvatili smo u poslednje vreme da moramo da uštedimo novac i smanjimo neke troškove“, rekla je Biljana. „Sada smo pažljiviji u pogledu cene interneta, telefonske pretplate i slično. Takođe pratimo promotivne periode u velikim samoposlugama i idemo u veliku kupovinu u danima kada imaju sniženja. Na taj način uštedimo nešto novca. Hrana i benzin su najveće stavke u našem budžetu, ali potrebe moje dece su mnogo veće stavke u našim životima.“

Sava je do aprila ove godine radio kao ekonomista u Hidroinvestu u Novom Sadu. Njegova penzija je znatno veća od penzije njegove supruge, što je, kako kaže, srećna okolnost, s obzirom na ekonomsku klimu u zemlji. On dodaje da se njihov životni standard smanjio, jer njihova primanja pokrivaju manje troškova nego ranije. Sava ukazuje da porodica sada živi od penzije do penzije i nije u stanju da stavi novac na štednju.

„Najveća razlika je nepostojanje mogućnosti da se ide na najbolja mesta za odmor -- na hrvatsko primorje. Više nemamo takav standard. Sada nam je najvažniji odmor za našu decu“, kaže Sava.

Njegova najveća briga je budućnost njegove dece i budućnost svih mladih ljudi -- ne samo sposobnost države da brine za njih, nego i da li će sledeća generacija odlučiti da ostane kod kuće.

Ljubica i Biljana kažu da se konstantno povećanje cena posmatra kao ozbiljna opasnost za sve građane. Ali, obe ističu da će ipak ostati optimisti i nadaju se da će se stvari poboljšati.

Nastavak na Southeast European Times...