Izvor: Politika, 03.Feb.2013, 21:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šlirencauerov let u legendu
Dvadeset trogodišnji Austrajanac postao najuspešniji ski skakač svih vremena zabeleživši u Harahovu u istom danu dve pobede
Sa samo 23 godine Austrijanac Gregor Šlirencauer nadmašio je ne samo rivale na jučerašnjem takmičenju u ski letovima u Harahovu, već i sve one koji su se ikad takmičili u ovom sportu.
U istom danu zabeležio je dve pobede, budući da je subotnje takmičenje odloženo za nedelju zbog jakog vetra, ali i prva bila mu je dovoljna da uđe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u legendu.
Skokovima od 193,5 i 211 metara zaradio je 421,7 bodova – 0,3 boda više od svetskog šampiona u ski letovima Slovenca Roberta Kranjeca i zabeležio 47. pobedu u takmičenjima koja se boduju za svetski kup u karijeri. Time je Šlirencauer ostvario pobedu više od Finca Matija Nikenena i, najverovatnije, ustoličio se za mnoga vremena na vrhu najboljih smučara skakača svih vremena.
Da među današnjim rivalima nema ravnog dvostruki uzastopni pobednik Novogodišnje turneje Četiri skakaonice i vodeći u Svetskom kupu dokazao je i u popodnevnom, redovnom takmičenju. Pobedio je najdužim skokom takmičenja od 197,5 metara (191,8 bodova), jer je druga serija otkazana pošto su prepodnevno takmičenje i prva serija podnevnog zbog čestih prekida koje je izazivao jak vetar, trajali predugo. Drugo mesto osvojio je, trećeplasirani u prvoj seriji domaći takmičar Jan Matura sa 194,5 metara i 187,2 boda, dok je Slovenac Jurij Tepeš sa 193,5 metra i 186,1 bodova izborio treće mesto ispred svog zemljaka Kranjeca...
Tako se Tepeš prvi put u karijeri našao na pobedničkom postolju na jednom takmičenju za svetski kup, a malo je nedostajalo da baš on odloži Šlirencauerovo slavlje na prepodnevnom takmičenju.
U prvom skoku sin nekadašnjeg jugoslovenskog reprezentativca Mirana Tepeša, osvajača ekipnog srebra na Olimpijskim igrama u Kalgariju 1988, izveo je najduži skok u istoriji skakaonice u Harahovu.
Koliko je tačno skočio ostaće zagonetka, ali uveliko je nadmašio rekord skakaonice od 214,5 metara. Međutim, elektronsko merenje dužine bilo je postavljeno na samo 215 metara, pa je mu je „ručnim” merenjem dodeljena daljina od 220 metara. Nažalost Tepeš je posle doskoka pao pa mu rekord nije priznat, a zbog pada je dobio slabe ocene pa je u prepodnevnom takmičenju bio tek 15.
Ali vratimo se pravom junaku Harahova Šlirencaueru.
Ponovimo da je nadmašio za dve pobede Finca Nikenena i sada ima i jedno mesto na pobedničkom postolju više od njega (u ovoj „disciplini” rekorder je Finac Ahonen sa 108 postolja), mada se realno gledajući još nalazi u prvoj polovini svoje karijere.
Šlirencauer je na svetskim prvenstvima osvojio pet zlatnih (4 timske) i jednu srebrnu medalju, na svetskim prvenstvima u letovima četiri zlatne (3 timske) i srebrnu, a na jedinom učešću na olimpijskim igrama, u Vankuveru 2010. zlatnu u ekipnoj i dve bronzane u pojedinačnoj konkurenciji.
Još u sezoni 2008-2009. kada je zabeležio zasad jedinu pobedu u ukupnom plasmanu u svetskom kupu zabeležio je rekordnih 13 pobeda u sezoni (pobedu više od Ahonena) i dostigao Fince Ahonena i Hautamekija i svog zemljaka Tomasa Morgenšterna po broju uzastopnih pobeda na takmičenjima svetskog kupa – 6. Uz to sakupio je ukupno 2.083 boda, više nego bilo ko pre i posle toga...
Sada Šlirencauer vodi u Svetskom kupu sa 1.200 bodova, ispred Norvežanina Bardala (757) i Nemca Fojnda (656), što mu garantuje novi trijumf, a i u Svetskom kupu u letovima izbio je na prvo mesto. Sa 360 bodova vodi ispred Slovenga Roberta Kranjeca (290) i Švajcarca Simona Amana (194)...
----------------------------------------------
Top 10 u Svetskom kupu svih vremena
1.
2.
3.
br. postolja
1. Gregor Šlirencauer
Austrija
48
18
11
77
2. Mati Nikenen
Finska
46
22
8
76
3. Adam Mališ
Poljska
39
27
26
92
4. Jane Ahonen
Finska
36
44
28
108
5. Jens Vajsflog
Nemačka
33
19
21
73
6. Martin Šmit
Nemačka
28
14
10
52
7. Andreas Felder
Austrija
25
15
11
51
8. Tomas Morgenštern
Austrija
22
29
21
72
9. Simon Aman
Švajcarska
20
27
21
68
10. Andreas Goldberger
Austrija
20
25
18
63
Ž. B.
objavljeno: 03.02.2013.
