Izvor: RTS, 27.Sep.2010, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šjutra - iz književnog ugla
Uvođenje crnogorskog jezika u škole izaziva različite reakcije ne samo običnih građana, već i književnika. Jedni smatraju da crnogorski jezik odražava posebni kulturno-nacionalni identitet, drugi da je reč o poigravanju sa narodom i kolektivnom nacionalnom svešću.
Evropski dan jezika, ustanovljen u Savetu Evrope, obeležava se kako bi se pažnja javnosti usmerila na lingvističko bogatstvo Starog kontinenta. Cinici bi rekli, tom bogatstvu doprinosi i novoustanovljeni, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << crnogorski jezik.
Međutim, samo nekoliko nedelja posle objavljivanja, pravopis i gramatika crnogorskog jezika mogli bi da budu promenjeni.
Grupa lingvista sa Filozofskog fakulteta u Nikšiću predlaže da se dva nova slova izbace ili proglase za neobavezujuća! Prema poslednjem popisu, 63 odsto građana Crne Gore izjasnilo se da govori srpski jezik.
Ekipa RTS-a razgovarala je sa dvojicom književnika u Crnoj Gori koji, o pitanju jezika, različito misle.
Jedan kaže da je, lingvistički, to isti jezik kojim govore Srbi, Hrvati i Bošnjaci, a da u sociolingvističkom smislu odražava posebni kulturno-nacionalni identitet. Drugi, da je reč o poigravanju s narodom i kolektivnom nacionalnom svešću.
"Nije u pitanju uvođenje novog jezika, već reforma jezika i nominalna promena. Čak i nešto radikalnije varijante ne sugerišu da je u pitanju novi jezik. Mi se, dakle, svi razumemo, kaže književnik Milorad Popović.
Književnik Dragan Koprivica ocenjuje da se radi "o klasičnom pokušaju ispiranja nacionalne svesti i kulturnog pamćenja i identiteta".
"Nastoji se da se imputira našoj duhovnosti nešto što nam je strano, pravi se napor da se izbriše ono što se ne može izbrisati", smatra Koprivica.
Da li se, uvođenjem crnogorskog jezika, pravi otklon od Njegoša i svega što je napisano na srpskom jeziku?
"To pozivanje na Njegoša nije validno. Ljuba Nenadović piše da Crnogorci govore crnogorskim jezikom i da će, ako se ne ujednači standard govora u Crnoj Gori i Srbiji, za 100 godina, biti veća razlika nego između španskog i portugalskog", kaže Popović.
Dragan Koprivica poručuje da "obično kada se promašeni projekti promovišu kao vrednost, dolazi do sukoba sa realnošću".
"Vlast hoće da briše sve što ima atrubut srpsko, iako se veliki Njegoš hvalio da govori srpskim jezikom i ja, kao mali pisac, mogu da se hvalim što je moja duhovnost sačuvana na tom jeziku", kaže književnik Koprivica.
Uvođenjem crnogorskog jezika, Crna Gora ništa ne gubi, uveren je Milorad Popović, a Dragan Koprivica da će i popis, koji sledi na proleće, potvrditi da većina u Crnoj Gori govori srpski jezik.
