Izvor: Southeast European Times, 28.Dec.2010, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na najmlađe sarajevske žrtve rata
Nedavno izdata publikacija sećanje je na živote prerano prekinute u nasilju početkom devedesetih godina.
28/12/2010
Jusuf Ramadanović za Southeast European Times iz Sarajeva – 28.12.2010.
Dvanaestogodišnji Srđan Ratković bio je talentovani učenik i voleo je fudbal. Irfan Razanica, 14, takođe je voleo sport, imao je izuzetan uspeh u školi i nastupio je u muzičkoj TV emisiji „Deca pevaju hitove“.
Srđan je bio Srbin, a Irfan Bošnjak. >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Uprkos različitoj etničkoj pripadnosti, bili su slični na puno načina -- uživali su u stvarima u kojima uživaju mnogi dečaci njihovog uzrasta.
Obojica su poginuli u granatiranju tokom nasilja koje je zahvatilo Bosnu i Hercegovinu početkom devedesetih godina. Srđan je bio napolju i sankao se u blizini Sportskog centra Skenderija kada je izgubio život; a Irfan je pomagao svom ocu da unese u kuću drvo za ogrev, kada ga je krhotina od granate pogodila u slepoočnicu.
Njihove priče nalaze se među pričama objavljenim u novoj knjizi pod nazivom Zločini nad decom Sarajeva tokom opsade. U njoj se nalaze imena stotina dečaka i devojčica koji su poginuli u ratu -- zajedno sa ličnim podacima i fotografijama. Takođe se pominje jedna neidentifikovana žrtva.
Publikacija sadrži mnoge crteže i pisma dece. Za svako dete do čije se fotografije nije moglo doći uvrštena je slika bele ruže.
Autori su profesori Smail Čekić, Muhamed Šestanović, Merisa Karović i Zilha Mastalić-Košuta.
„Radi se o 442 Bošnjaka, 19 Hrvata, petoro Srba, 4 Albanca, tri Roma i 51 druge pripadnosti“, kaže Čekić, objašnjavajući demografsku podelu među decom koja su izgubila život.
Mada je Sarajevo Rezolucijom 824 Saveta bezbednosti UN bilo proglašeno zaštićenom zonom UN 6. maja 1993, Vojska Republike Srpske i dalje je držala grad pod opsadom.
Sarajevo je bilo izloženo masi artiljerijskog oružja, protivvazdušnom oružju na čijoj su meti bili civili, kao i modifikovanim avionskim bombama. Na meti granatiranja i snajperskih aktivnosti bilo je civilno stanovništvo.
To je bio rat u kojem je malo njih razmišljalo da poštedi decu. Upravo suprotno, mnogi napadi su namerno bili usmereni na mlade i ranjive.
Porodilište u gradu našlo se na udaru intenzivnih i čestih napada, što je dovodilo do nestanka struje, zbog čega su inkubatori prestajali da rade. Kao posledica toga umrle su tri bebe. U međuvremenu, sirotište Ljubica Ivezić osam puta se našlo na meti granatiranja tokom opsade.
Deca su ginula u svojim stanovima ili kućama i oko njih, na igralištima, u školi, u redovima za hranu ili vodu i u skloništima. Ranjenima ili bolesnima često nije bila na raspolaganju adekvatna medicinska pomoć.
Dve organizacije -- Institut za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava i Udruženje roditelja ubijene dece opkoljenog Sarajeva 1992-1995 -- godinama su prikupljale dokaze. One su predstavile svoje zaključke na promociji povodom izdavanja knjige.
Knjiga ima 867 strana, iako uključuje samo one ubijene u opkoljenom Sarajevu. Priče mnoge druge dece koja su izgubila život u drugim delovima Bosne i Hercegovine još nisu ispričane.
„Ova knjiga nije finalni izveštaj, istraživanje je i dalje u toku“, rekao je Čekić.
Nastavak na Southeast European Times...
