Izvor: Blic, 08.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razmišljam racionalno, biram iracionalno
Razmišljam racionalno, biram iracionalno
Kada istraživači javnog mnjenja pitaju građane Srbije šta ih opredeljuje u političkim izborima, apsolutno se kao najvažnija tema postavlja lični standard: posao, plate, penzije... Ali kada birač stigne pred kutiju, još se često dešava da u konačnoj odluci prevagnu neki drugi motivi, koje psiholozi i sociolozi nazivaju iracionalnim.
Dobar primer za igru koju političari mogu igrati sa iracionalnim motivima birača >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su izbori za predsednika, Kada su u prvoj polovini devedesetih takmaci za mesto predsedika SRJ bili Milan Panić i Slobodan Milošević, Panić je od 18 ponuđenih karakteristika ocenjen kao bolji u čak 17: ko ima veće mogućnosti da pokrene privredu, ko može da zaposli veći broj ljudi, ko može da obezbedi veće penzije... Milošević je bio bolji u jednoj jedinoj: ko je veći patriota, odnosno ko može bolje da zaštiti Srbe van Srbije. Kada su ljude koji su Paniću dali prednost od 17:1 pitali za koga će glasati, istraživači su veoma često dobijali odgovor 'za Miloševića” i, naravno, pobedio je Milošević.
- Lični standard je broj jedan, stalno u vrhu kao motiv koji ljudi pominju u političkom odlučivanju. To je veoma racionalno, ljudi traže posao, traže novac. Srbija je zemlja sa 700.000 ljudi u sivoj ekonomiji i naravno da cela država priča o poslu – navodi srđan Bogosavljević, direktor agencije 'Stratedžik Marketing”.
Međutim, priča o funkcionisanju sistema nije ljudima u Srbiji dovoljno jasna, nije im, smatra Bogosavljević, dovoljno objašnjena. Nema, kako kađe, višeslojnosti u srpskom biračkom telu i uopšte u srpskom političkom mišljenju.
- Nema, recimo, priče da je nama stalo do saradnje s Hagom, da bi naša ekonomija proradila, da bi mi, svako ponaosob, imali više novca. Mi kažemo: meni je stalo da imam novca i hoću da proradi ekonomija i neću da sarađujem sa Hagom. Pa sad, ako to ne ide zajedno, nema veze. Niko kod nas ne priča o Hagu kao o uslovu koji ima vrlo jasne konsekvence. Naši susedi sarađuju s Hagom i ogovaraju ga na sva usta. Ništa se ni nama ne bi desilo, samo bismo imali korist. Ne. Mi, pošto svi mrze Hag, ne sarađujemo s Hagom. A pošto to određuje status u Americi i Evropi, status kod kreditora, to znači manje stranih investicija i, sve skupa, to znači manje posla, što znači niži standard. Ceo taj niz uopšte nije tako kristalno jasan našim ljudima i oni zato i ne biraju, u ovom slučaju, između saradnje s Hagom i nemaštine, nego očekuju i nesaradnju i bolji lični standard, normalniji život – objašnjava Bogosavljević.
Druga najvažnija tema u odlučivanju srpskih birača jesu kriminal i korupcija.
- Bolje je tretirati ih zajedno nego odvojeno, pošto postoje varijacije kad ih odvojimo. Kad kažu korupcija, naši ljudi misle na onu malu o kojoj puno znaju i u kojoj svi na neki način učestvuju. Onu veliku korupciju, gde se radi o velikim poslovima, ljudi u Srbiji jednostavno tretiraju kao kriminal i veoma osuđuju – objašnjava Bogosavljević.
Psiholog Žarko Trebješanin objašnjava da je to što su ljudi tolerantni prema sitnoj, svakodnevnoj i, pošteno rečeno, sveopštoj korupciji razumljivo u uslovima u kojima ljudi žive u današnjoj Srbiji, ali da je veoma opasno.
Tek treća po važnosti tema u motivaciji srpskih birača jesu poslovi države po čijim se rezultatima i obećanjima dominantno odlučuju birači na Zapadu i uopšte u razvijenijem svetu: porezi, socijalno, zdravstvo, školstvo... To je za srpske birače važno, ali nije najvažnije.
- Tek na četvrtom mestu se u istraživanjima pojavljuje čitav kompleks tema koje bih nazvao manje racionalnim ili iracionalnim Vezane su sa patriotizmom, sa nacionalnim ponosom... Takva je i tema Kosovo. Ono neće biti pomenuto, ako se tamo ništa posebno novo ne dešava. Kada se tamo nešto desi, ta tema, taj motiv iskače ispred drugih. Što je veći problem, to ta tema postaje dominantnija. Ako neko hoće da se u kampanjama igra se tom ili sličnim temama i da izaziva strah, on može da potisne racionalne interese i da se ljudi odjednom drugačije opredeljuju – tvrdi Bogosavljević.
