Izvor: RTS, 18.Jul.2009, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pšenice ima i za izvoz
Žetva pšenice u Srbiji privodi se kraju. Ovogodišnji rod hlebnog žita iznosiće oko dva miliona tona, što je dovoljno i za domaće potrebe i za izvoz. Prosečan prinos 3,5 tone po hektaru.
Kada je reč o primeni Zakona o javnim skladištima, Miloš Milovanović se nada da će do kraja ove nedelje biti potpisan ugovor o saradnji sa četiri skladišta, ukupno raspoloživog kapaciteta oko 150.000 tona i tri poslovne banke.
To će omogućiti proizvođačima da po osnovu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uskladištene robe podignu kratkoročni kredit, uz kamatnu stopu od tri odsto na godišnjem nivou i maksimalnom periodu otplate od 12 meseci.
Prosečna tržišna kamatna stopa na ovakve kredite iznosi oko 15 odsto, a stopa na subvencionisane kredite koje Ministarstvo poljoprivrede sprovodi sa određenim brojem poslovnih banaka pet procenata.
Maksimalan iznos kredita za fizička lica iznosiće milion dinara, a za zadruge tri miliona dinara, dodao je Milovanović.
Ovogodišnji rod pšenice iznosiće oko dva miliona tona, što je dovoljno i za domaće potrebe i za izvoz, izjavio je Tanjugu pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović. Prosečan prinos iznosi oko 3,5 tone po hektaru.
Ukupne potrebe Srbije kreću se od 1,5 miliona do 1,6 miliona tona pšenice, što znači da će preostali deo roda biti dostupan za izvoz, rekao je Milovanović, dodavši da je 400.000 tona zaliha pšenice preneto iz prošlogodišnjeg roda.
Žetva pšenice u Srbiji privodi se kraju. Na kvalitet pšenice značajno je uticala kiša, rekao je Milovanović, podsetivši da je pšenica zasejana na ukupno oko 565.000 hektara.
Ministarstvo poljoprivrede pripremilo je niz akcija pomoći poljoprivrednim proizvođačima u ovogodišnjoj žetvi, pre svega, omogućen je interventan otkup oko 65.000 tona pšenice, kupovina nove poljoprivredne mehanizacije putem plasmana pšenice ovogodišnjeg roda i uzimanje kratkoročnih kredita po osnovu uskladištene robe.
Akcenat ovogodišnjeg otkupa pšenice za potrebe Republičkih robnih rezervi preko Produktne berze u Novom Sadu po ceni od 13 dinara, odnosno za 30 odsto višoj od tržišne cene, bio je na poljoprivrednim proizvođačima i zadrugama, naglasio je pomoćnik ministra, dodajući da im je bilo omogućeno da plasiraju od 20 do 100 tona.
Ta mera izazvala je više efekata, kako ekonomskih, zbog povlačenja određene količine pšenice sa tžišta u trenutku kada je ima najviše, tako i psiholoških, istakao je Milovanović, podsećajući da je rezultat te mere je bio rast otkupne cene za jedan i po do dva dinara.
Komentarišući navode da je količina od oko 65.000 tona zanemarljiva u odnosu na ukupan rod, Milovanović je kaže da je ta količina određena u skladu sa raspoloživim finsijskim sredstvima Robnih rezervi.
"To jeste mala količina, ali ukupna količina pšenice predviđena svim tim merama daleko je veća i nije zanemarljiva", istakao je Milovanović.
Omogućavanje kupovine nove poljoprivredne mehanizacije putem plasmana pšenice iz roda 2009. godine doprineće, prema rečima Milovanovića, i obnavljanju mehanizacije i samim tim povećanju efikasnosti u proizvodnji.
