Izvor: Blic, 13.Okt.2011, 17:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prostakluk i kič nikako da izvetre

Poznati novinar Ivan Ivačković, posle skoro trideset godina pisanja o rok muzici, napravio je sopstveni bend „The Spanks”.

Grupa je odmah izazvala veliko medijsko interesovanje i debitovala koncertom na Bir festu pred deset hiljada ljudi. Osim Ivačkovića, koji svira bubnjeve, u bendu su pevač i gitarista Rade Bogdanović i Filip Milanović, inače sin Zorana Milanovića, basiste grupe „Smak” iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njenih najslavnijih dana.

U ovom sastavu, „The Spanks" su ušli u studio i snimili maksi singl „Reason To Live” koji je moguće preuzeti na oficijelnom sajtu benda www.the-spanks.com.

Skoro trideset godina si u rokenrolu, najviše kao novinar. Kakvo je sada ovo iskustvo kad imaš bend?

- Iskustvo je izvanredno. I ranije sam svirao bubnjeve, mislio sam da je neophodno osetiti muziku i s te strane ako hoćete da pišete o njoj. Morate i sami da to iskusite, da sami savladate neki instrument, da biste bolje razumeli ljude koji sviraju. Tada ćete i bolje pisati o njima. Više ne pišem o muzici, ali stav koji imam u sviranju isti je kao onaj koji sam imao u pisanju. To je, ako smem da kažem, nekakvo suprotstavljanje kiču i prostakluku koji nikako da izvetre iz naše kulture - kaže Ivan Ivačković.

Kako si odlučio da osnuješ bend u trenutku kad je muzička industrija na staklenim nogama? Šta je bio glavni motiv?

- Odlučio sam da osnujem bend posle beogradskog koncerta „Rolingstonsa”. Celog života sam bio vezan za „Stonse”, napisao sam na stotine novinskih tekstova o njima, napisao sam knjigu o njima „Umetnost pobune”, vodio kampanju za njihove koncerte i na kraju doživeo da od njih dobijem komplimente i poziv da im budem VIP gost u Nemačkoj. Kada se sve to završilo, shvatio sam da sam stigao do kraja puta kojim sam krenuo pre tri decenije i da mi treba novi izazov. Bend sam osnovao sa gitaristom i pevačem Radetom Bogdanovićem, a to što je diskografska industrija praktično umrla, ne samo kod nas nego i u svetu, nije nas brinulo, jer Rade i ja nismo ni napravili bend da bismo se obogatili, nego zato što želimo da sviramo. „The Spanks” su pitanje srca, a ne novčanika.

Koliki je uticaj „Stonsa” na „The Spanks” i koji su ostali uticaji?

- Pa, „The Spanks" svakako pripadaju tradicionalnoj rok školi. Stonsi su toliko uticali na rokenrol, da se taj uticaj vidi u svakome ko hoće ozbiljno da svira. Ali sada, kad smo definitivno završili pesme, možda više ličimo na AC/DC ili ZZ Top.

Smatraš li da rokenrol u Srbiji ima budućnost?

- Rokenrol je svuda u svetu, pa naravno i u Srbiji, izgubio masovnost, time i moć. Njegov uticaj neuporedivo je manji nego šezdesetih, sedamdesetih, pa i osamdesetih godina prošlog veka. Rokenrol je postao muzika manjine, što možda nije toliki problem u Americi jer tamo i manjina podrazumeva ogroman broj ljudi, ali je problem u Srbiji, gde ljudi koji slušaju rokenrol predstavljaju neku vrstu geta.

Ali, u tom getu vladaju dobar stil i razvijen ukus prkoseći opštem kulturnom i civilizacijskom sunovratu.

Nastavak na Blic...

Kurir: SPANKS OKUPIO VRH JU-ROKA!