Izvor: Blic, 29.Avg.2008, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pronađen i najstariji spis

Nakon što je Srbijom početkom ove nedelje odjeknula vest da je u depou Arhiva Srbije pronađen veliki broj dokumenata u kojima se krije istorija Srbije od 17. do 20. veka, usledilo je ozbiljno pitanje kako je moguće da spisi neprocenjive vrednosti decenijama stoje nadohvat ruke, a ipak nepoznati ne samo široj javnosti već i istoričarima. Juče je sa radom počela komisija sastavljena od stručnjaka iz Arhiva Srbije, Istorijskog arhiva Beograda i Arhiva Jugoslavije, koja će pokušati da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odgonetne ovu misteriju ili najbolji primer naše nemarnosti.

O značaju ovog otkrića govori dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije:

- Mislili smo, recimo, da najstariji dokument uprave varoši grada Beograda potiče iz 1837. godine. Tako i počinje knjiga „Živeti u Beogradu" grupe autora, među kojima sam i ja bio, a koju je izdao Istorijski arhiv Beograda. Sada smo otkrili građu iz fonda beogradske uprave od 1832. do 1837. Isplivalo je još pet godina iz istorije Beograda - otkriva za „Blic" Perišić.

On dalje objašnjava:

Dolazak na presto kralja Petra

Najstariji za sada pronađeni dokument je iz 1690. godine, a tu je veliki broj značajnih dokumenata iz 19. veka poput pisma Karađorđa vojvodi Antoniju Pljakiću iz 1809. godine ili pismo Miloša Obrenovića velikom veziru iz 1860. godine, zatim zapisnik s tajne sednice Narodne skupštine Srbije 1878. godine, dokumenta o dolasku kralja Petra Karađorđevića na presto 1903. godine i brojni drugi značajni spisi političke, vojne, diplomatske sadržine.

- Novooformljena komisija će u narednom periodu ispitati istorijat rada nekadašnje Komisije za restituciju koja je radila pri Ministarstvu inostranih poslova od sredine 70-ih do 1989. godine i bila zadužena za povratak i zbrinjavanje spisa srpske istorije koje je austrougarska vojska ponela sa sobom tokom Prvog svetskog rata.

Komisija za restituciju je jedno vreme provela u austrijskim arhivima, popisala svu građu koju je trebalo vratiti u zemlju, a zatim je u više etapa usledio povratak.

- Nije sva građa iz Beča stizala direktno u Beograd. Znamo da je deo preuzet u Ljubljani, deo je raspoređen po drugim jugoslovenskim republikama, a sve što je bilo vezano za Srbiju dospelo je u naš Arhiv. Ali tu se izgleda proces zbrinjavanja prekinuo - dodaje Perišić. - Arhiv Srbije je bio dužan preuzetu građu upiše u „ulaznu knjigu evidencije", samim tim i ustanove da li je kod njih dospelo sve ono što je prema spisku i planirano, a zatim da otpečate kutije i građu arhivski pregledaju i obrade, obeleže, odrede signaturu, razvrstaju u fondove, iščitaju i izvuku kratak sadržaj... Ništa od toga nije urađeno. Kutije su u stanju kao da su upravo stigle iz Beča.

Građa dopremljena tih 70-ih godina iz Beča pronađena je iza pokretne police kojom je godinama bila zaklonjena. Uredno zapakovana i zapečaćena voštanim pečatima stajala je tako više od tri decenije. A do otkrića je došlo potpuno bezazleno, kada je novi direktor arhiva Srbije da bi stekao uvid u stanje depoa naložio da se redovna godišnja revizija depoa uradi malo detaljnije.

Ukradeni dokumenti završili na bečkoj pijaci

- Pre par godina ustanovljena je krađa dokumenata u Arhivu Srbije i prijavljena policiji, koja je na pijaci u Beču pronašla 95 dokumenata. Naravno, dobar deo nikada nije pronađen. Poznato je da su 2002. u arhivu Ministarstva inostranih poslova izgorela dokumenta, a sada se susrećemo i sa činjenicom da niko ne zna gde je Dejtonski sporazum potpisan pre svega 13 godina. Zamislite onda kakvo je stanje naših arhiva gde se nalaze svi dokazi o postojanju jedne države - upozorava Perišić.

- Od kada sam došao na poziciju direktora Arhiva Srbije silazio sam više puta u depo i bilo mi je čudno što ima mnogo neraspakovane građe. Čim su se stvorili uslovi da se vrši revizija, a to je avgust mesec kada čitaonica ne radi, oformio sam komisiju. Pošto u deopu ima dosta nesređene građe, želeo sam zapravo da dođemo do podatka koji od fondova ima prioritet. Ni slutio nisam da šta ćemo otkriti. Bio sam u potpunom šoku. Nije mi bilo jasno kako je to moguće, promenilo se šest, sedam direktora od tada, ima i ljudi koji su čitav svoj radni vek proveli u arhivu, kako je to moguće prevideti - zapanjen je Perišić.

Ali ni šef depoa nije znao da reši misteriju. I on sam je nasledio takvo stanje od svog prethodnika, a bez naloga direktora zabranjeno je bilo šta dirati.

Osim spisa vraćenih restitucijom iz Beča, pronađene su i mnoge kutije bez oznake ili sa oznakom „prazno" ili „razno" što je nedopustivo za jedan državni arhiv. A u njima dokumenti naših konzula iz Frankfurta, Minhena i Beča, pismo austrijskog diplomatskog predstavnika iz Carigrada austrijskom diplomati u Beogradu, a povodom ubistva kneza Mihaila, železnička karta iz 1864. godine, prva fotografija bombardovanja Beogradskog univeriziteta u Prvom svetskom ratu, četiri svežnja fotografija Samskona Černova iz Prvog i Drugog svetskog rata, građa vezana za istoriju zdravstvene kulture, rukopis dr Vladimira Velmar Jankovića, oca Svetlane Velmar Janković...

- Sama vest o otkriću je toliko paradoksalna, to je isto kao kada biste rekli da je u trezoru neke banke otkrivena velika količina novca. Možete da se pravdate pomanjkanjem ljudi i velikom količinom građe koja svakodnevno u Arhiv stiže, ali da ne otvorite kutije koje je kao vredne Austrija zaplenila u Prvom svetskom ratu, za to nema opravdanja- napominje Perišić.

Pogotovo što je 2000. u zborniku Arhiva Srbije povodom jubileja objavljen tekst u kome se navodi da među vraćenim arhivarijama nesumnjivu pažnju zavređuje Karađorđeva prepiska sa pograničnim komandantima ili, recimo, mikrofilmovi vojnog guvernmana...

Među izuzetno vrednim fotografijama nađenim u Arhivu su i one na kojima je kralj Aleksandar kao i snimci iz svakodnevnog života i sa ratišta

Nastavak na Blic...