Izvor: B92, 23.Jun.2015, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Presuda "knjigovođi Aušvica" već sledećeg meseca?
Presuda Oskaru Greningu (93), optuženom za pomoć pri ubistvu oko 300.000 ljudi u Aušvicu mogla bi biti doneta već sledećeg meseca.
Prema rečima jedne portparolke Zemaljskog suda u Lineburgu već od sledeće sedmice državno tužilaštvo, advokati i odbrana moći da počnu sa iznošenjem završne reči.
Grening je odmah na početku suđenja priznao da je znao o gasnim komorama i zamolio za oproštaj.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Molim za oproštaj.O pitanju formalno-pravne krivice, morate vi odlučiti", rekao je ovaj starac u aprilu, prvog dana suđenja za koji se kaže da bi mogao biti poslednji veliki sudski proces nemačkog pravosuđa, vezan za logor Aušvic.
Grening je, kako prenose mediji, pokazao kajanje na ovom suđenju, koje je počelo uz veliko medijsko interesovanje.
On je godinama živeo u jednom selu u blizini Lineburga i tereti se da je kao podvođa u Hitlerovoj personalnoj gardi, čiji su članovi, između ostalog, nadgledali zatvorenike u logorima, odgovoran za pružanje pomoći u ubistvu u 300.000 slučajeva.
Grening se pominje u medijima kao "knjigovođa Aušvica", pošto je, između ostalog, kako se kaže, u ovom logoru bio zadužen da se prtljag logoraša stavi na sigurno i pretraži da li ima novca i vrednosti.
Bankarski činovnik Grening je, prema optužnici, brojao novac logoraša osuđenih na smrt, vodio knjige o tome i tačne podatke slao u berlinsku centralu Hitlerovih zloglasnih SS jedinica.
Greningu je bilo poznato da su u Aušvicu ubijani oni zarobljenici, koji nisu bili radno sposobni, pa je on zato, kako ga tereti optužnica, nacističkom režimu obezbeđivao privrednu dobit i podržavao sistematsko uništenje logoraša.
Optužnica protiv Greninga ograničena je na takozvanu "mađarsku akciju" u leto 1944. godine, pri kojoj je najmanje 300 000 ljudi ubijeno, prenose mediji.
Greningov advokat Hans Holterman istakao je da je njegov klijent imao drugačije zadatke od Ivana Demjanjuka, jednog od poslednjih osuđenih nacista.
Državno tužilaštvo Nemačke teretilo je, naime, Ukrajinca Dejmanjuka da je nemilosrdno i bezosećajno, zajedno sa drugim čuvarima i SS-ovcima terao ljude u gasne komore "jer je lično želeo njihovu smrt iz rasno-ideoloških razloga".
Demjanjuk, koga je Zemaljski sud u Minhenu pre nekoliko godina zbog učešća u ubistvu više od 27.000 Jevreja u poljskom logoru Sobibor osudio na pet godina robije, oslobođen je ubrzo zbog godina starosti, a zatim, 2012. godine umro.
Proces protiv Greninga ima i svoju posebnu težinu, pošto postoji i veliki broj takozvanih građanskih (koneksnih) tužbi preživelih logoraša i njihovih porodica.
Dugo vremena nisam se usuđivala da se sećam, rekla je 87. godišnja Hedy Bohm iz Toronta, preživeli logoraš i jedna od 67 osoba koje su u ovom procesu podigle građansku tužbu protiv optuženog.
Ovde se ne radi o osveti, naglasila je ta starica.
Ukazujući da je kazna za Greninga sekundarna stvar, Bom je na početku suđenja rekla da je za nju, međutim, odlučujuće to što će se proces protiv ovog Š-ovca uopšte održati.
