Izvor: Press, 13.Sep.2014, 12:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preporuke i mere za borbu protiv korupcije u Srbiji

Te mere predviđene su Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije i akcionim planom koji se primenjuju više od godinu dana, kao i prvim nacrtom akcionog plana izrađenim na osnovu preporuka iz skrining izveštaja Evropske komisije za Poglavlje 23, koje pored pravosuđa i osnovnih prava, reguliše borbu protiv korupcije.
Pomoćnik ministra pravde Radomir Ilić rekao je za Tanjug da su preporuke EK gotovo iste kao ono što smo mi već prepoznali kao probleme u našim strategijama i akcionim >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << planovima.
Prvi nacrt akcionog plana za Poglavlje 23, koji je joj je nedavno prosleđen na razmatranje, je prema rečima Ilića dobar, temeljan tehnički dokument.
Taj dokument omogućava da se u narednom periodu Srbija obračunava sa korupcijom kroz aktivnosti za koje je predviđen jasan budžet, rokovi i oni državni organi koji treba da budu nosioci te borbe, naveo je pomoćnik ministra.
"Iz tog razloga je Ministarstvo pravde iniciralo u saradnji sa EK i osnivanje Koordinacionog tela koje bi koordiniralo Nacionalnu strategiju i akcioni plan za Poglavlje 23 i koje bi doprinelo ispunjavanju predvođenih mera", naveo je Ilić.
On je ukazao da je na čelu Koordinacionog tela predsednik Vlade, njegov zamenik je ministar pravde, a članovi su i ministar fiansija i jedan od članova saveta za borbu protiv korupcije.
Prema njegovim rečma, koordinacija se odvija na političko-tehničkom nivou - na nivou državnih sekretara. 
"Ovo treba da omogući koordinaciju politike Vlade u borbi protiv korupcije i da Vlada u ispunjenju tog akcionog plana dela kao jedan", naglasio je Ilić.
Prema njegovim rečima, preporuke EK su pre svega zasnovane na jačanju sistema prevencije borbe protiv korupcije i represivnog sistema u toj borbi. 
"Kada je u pitanju prevencija, one su upućene na jačanje našeg antikoruptivnog tela - Agencije za borbu protiv korupcije. Represija se tiče jačanja i koordinacije rada policije i javnog tužilaštva", ukazao je Ilić.
Policija i tužilaštvo, kako je naveo, moraju da počnu da primenjuju i napredne metode kakve se danas primenjuju u Evropi i svetu kao što je finansijkska forenzika, koja se uvodi u javno tužilaštvo da bi specijalnim znanjima i veštinama pomogla tužiocima u rasvetljavanju krivičnih dela privrednog kriminala i korupcije.
Pomoćnik ministra je naglasio da se teži boljoj koordinaciji svih državnih organa u smislu razmene informacija između njih preko otvorene baza podataka.
To znači da oni treba da ih koriste međusobno, a ne kako je sada po zahtevu, čime se ubrzava i unapređuje čitav sistem.
Prema rečima Ilića, potrebno je i da se formiraju ad hoc jedinice za konkretne predmete gde bi, recimo šef bio tužilac, a policija, poreska policija, uprava za sprečavanje pranja novca bili delovi tog tela.
"Takva grupa bi mogla da izvrši pravu krivičnu istragu u rekordno kratkom roku", naveo je Ilić ističući da su predviđene medote, pre svega, usmerene na kriminal ''belog okovratnika'', odnosno na bolje otkrivanje privrednog kriminala.
Strategija i akciooni planovi predviđaju i promenu Zakona o zaštiti uzbunjivača, koji će se ubrzo naći pred poslanicima Skupštine Srbije.
 

Nastavak na Press...