Izvor: RTS, 10.Okt.2009, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (10. 10. 2009.)
Novosti: Struja može da poskupi, Poltitika: Lisabonski ugovor ne vodi ka priznanju nezavisnosti KiM, Press: Organizator ubistva Tatona pobegao u Holandiju!, Blic: „Delije“ zarađuju od reketa, a „grobari“ od droge, pišu beogradske dnevne novine
Struja može da poskupi
Niska inflacija u prvih devet meseci ove godine stvara osnovu da se do kraja godine povećaju neke cene koje kontroliše država. Na primer, struje. U Narodnoj banci Srbije smatraju da je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sada najbolji trenutak da se koriguju cene električne energije, jer su uvereni da bi to sada najmanje pogodilo džep građana.
Rast cena poljoprivrednih proizvoda od samo jedan odsto, neznatno povećanje cena koje su pod kontrolom države (0,2 odsto), kao i potpuni izostanak rasta cena koje se slobodno formiraju na tržištu, uticali su da inflacija u septembru bude uvećana za svega 0,1 odsto.
- Međugodišnji rast ukupne inflacije u septembru usporava i očekujemo da će da iznosi svega 7,1 odsto, što je blizu donje granice ciljanog raspona za ovaj mesec - kažu u Narodnoj banci Srbiji.
Iz NBS poručuju da, ukoliko bi se do kraja godine ostvarilo povećanje regulisanih cena, inače planirano za prvu polovinu iduće godine, to bi već sada otvorilo više prostora za popuštanje monetarne politike.
U Vladi u petak niko zvanično nije želeo da komentariše mogućnost da se do kraja godine poveća cena struje.
- Prijatno smo iznenađeni padom inflatornog pritiska, ali se, za sada, ne razmišlja o odobrenju poskupljenja bilo koje usluge ili robe za čije povećanje cena saglasnost daje država - rečeno je "Novostima" u Nemanjinoj 11.
Ekonomski savetnik premijera Srbije dr Jurij Bajec kaže da, ekonomski, ima logike sada povećati cenu struje, ali da je to, imajući u vidu socijalni aspekt - neopravdano.
- U vreme kada su plate i penzije realno pale, socijalno je neprihvatljivo podizati cenu električne energije - kaže prof. Bajec. - Možda bi o tom poskupljenju moglo da se razmišlja u decembru, jer u prvoj polovini naredne godine električna energija svakako mora da poskupi.
Prof. Bajec podseća i da, recimo, poskupljenje električne energije od 10 odsto ima uticaj na inflaciju od ukupno jedan odsto. Kada su u pitanju cene do kraja godine, očekivanja su da će inflacija porasti 1,9 odsto.
- To će se, prvenstveno, desiti zbog rasta cena poljoprivrednih proizvoda - projektuju stručnjaci NBS.
Lisabonski ugovor ne vodi ka priznanju nezavisnosti KiM
„Posle irske podrške Lisabonskom sporazumu nastupa potpuno drugačije vreme, u kojem se može razgovarati o budućnosti Evropske unije i o nama u EU, koja će morati intenzivnije da se bavi pitanjima zapadnog Balkana", kaže Tanja Miščević, profesor na Fakultetu političkih nauka i bivša direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU.
Najznačajnije promene u „Lisabonu" jesu one koje odnose na drugačiji način glasanja u evropskim institucijama i na drugačiji način rukovođenja unijom. Time će, prema tvrdnji upućenih, biti rešena institucionalna kriza i biće omogućeno dalje normalno funkcionisanje dvadeset sedmorice, ali i otvoren prostor za prijem novih država, čim one ispune potrebne uslove.
EU, zapravo, još od 1992. godine, pokušava da nađe način za uspešno funkcionisanje sa većim brojem članica, tako da odluke budu donošene efikasno, a da se, pri tome, ne izgubi, kako kaže naša sagovornica, nacionalni interes zemalja članica.
Podsećajući na to da je danas teško doći do neophodne kvalifikovane većine od 70 odsto (pri čemu glas francuskog ministra, recimo, ne vredi isto kao glas rumunskog ministra), Slobodan Zečević, profesor evropskog prava na Evropskom univerzitetu u Beogradu, objašnjava da ubuduće neće biti važno koliko je država u EU, već, jednostavno, da li je za neku predloženu odluku glasalo 55 odsto ministara zemalja članica i da li oni predstavljaju 65 odsto stanovništva EU.
Organizator ubistva Tatona pobegao u Holandiju!
Đorđe Prelić, jedan od osumnjičenih navijača za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona, pobegao je u Holandiju i krije se u toj zemlji, potvrdio je za Press ministar policije Ivica Dačić! Kako saznajemo, policija ispituje i povezanost Prelića sa drogom, kao i njegove veze sa narko-dilerima, protiv kojih se već vode postupci za organizovani kriminal, pa bi njegov predmet moglo da preuzme Specijalno tužilaštvo!
Ivica Dačić kaže da MUP ima pouzdan podatak da se Prelić krije u Holandiji.
- Prema svim dosadašnjim operativnim podacima, Prelić se krije u Holandiji. On odranije ima dosije u policiji, a bio je i osuđivan. Jedan je od poznatijih narko-dilera u Beogradu. Mi ujedno pokušavamo da utvrdimo na koji je način pobegao iz Srbije, ko su mu bili pomagači, pošto to nije mogao da uradi sam. Pored Prelića, policija intenzivno traga i za drugim osumnjičenim koji je u bekstvu, Dejanom Puzigaćom, koji je takođe bio osuđivan - izjavio je Dačić.
Prema nezvaničnim informacijama, pretpostavlja se da su i Prelić i Puzigaća pobegli iz zemlje istog dana kada je Taton brutalno pretučen. Naš sagovornik blizak istrazi čak napominje da postoji pouzdana informacija da je jedan policajac pomogao navijačima da pobegnu!
„Delije" zarađuju od reketa, a „grobari" od droge
Novac za bekstvo dvojice osumnjičenih za ubistvo Brisa Tatona potiče od prodaje droge, a sredstva za kampanju „Pravda za Uroša", koja se vodi povodom suđenja Urošu Mišiću, optuženom da je pokušao da ubije žandarma Nebojšu Trajkovića, obezbeđena su iznudom, sumnjaju istražni organi. Kako „Blic" saznaje, u toku je istraga o načinu na koji se finansiraju navijačke grupe najpoznatijih klubova.
- Zna se da se kriminalci među „grobarima" uglavnom bave prodajom droge, dok su među „delijama" kada je u pitanju nelegalan biznis, zastupljeniji reket i zelenašenje, a dilovanje je na trećem mestu. Čovek koji je sada u bekstvu, a osumnjičen je da je organizator ubistva Tatona, poznat je i kao diler droge, osim što je jedan od vođa „grobara". Pretpostavlja se i da su majice, sajtovi, transparenti, sprejovi za ispisivanje grafita u kampanji za Mišića plaćeni novcem od reketiranja vlasnika beogradskih noćnih klubova - kaže izvor „Blica" blizak istrazi.
Kriminalci među „delijama" iznuđivali su novac od vlasnika noćnih klubova i splavova tako što su prvo dolazili u velikim grupama od 15 do 20 mladića.
