Izvor: RTS, 07.Maj.2010, 09:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posledice grčke krize
Srbija još uvek ne oseća veće posledice krize u Grčkoj, mada prvi čovek Evropske banke Tomas Miro upozorava da bi dužnička kriza mogla nepovoljno da utiče i na Bugarsku, Rumuniju i Srbiju. Za Evropu ključno pitanje evra.
Evropa pomno prati dešavanja u Grčkoj. U Srbiji se posledice krize još uvek ne osećaju, ali je ozbiljno upozorenje stiglo od prvog čoveka Evropske banke za obnovu i razvoj Tomasa Miroa koji je rekao da bi dužnička kriza mogla nepovoljno da utiče >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i na Bugarsku, Rumuniju i Srbiju.
Vlada Srbije priprema krizni paket zakona koji će omogućiti da, u slučaja prelivanja finansijske krize iz Grčke, brzo reaguje.
Taj paket zakona trebalo bi da bude usvojen na julskoj sednici parlamenta, izjavila je ministarka finansija Diana Dragutinović.
Ministarka je istakla i da je bankarski sektor u Srbiji dovoljno likvidan i kapitalizovan, da nema razloga za brigu od prelivanja krize na banke.
Krizni paket zakona primenjivaće se samo u slučaju da u Srbiji bude proglašena sistemska i finansijska kriza, rekla je ministarka Dragutinović.
Miro kaže da se filijale grčkih banaka dobro drže, ali da postoji potencijalni rizik u okolnim zemljama, jer su tu grčke banke veoma aktivne.
Četiri banke koje rade u Srbiji, prema saopštenju Narodne banke posluju solidno, imaju kapital i otporne su na spolje šokove. Ekonomisiti kažu da, za sada, klijenti ne bi trebalo da se brinu.
Mihajlo Crnobanja, profesor Fakulteta za finansije, ekonomiju i administraciju smatra da Bečka konvencija obavezuje banke da ne povlače novac da bi sanirale probleme u zemlji.
"Postoji Bečka konvencija po kojoj sve banke koje su ovde prisutne ne bi trebalo da povlače novac da saniraju svoju situaciju u zemlji, ali ako bi do toga došlo, bio bi smanjen obim kredita kod nas, pa sve štediše ne bi mogle da računaju na kredite kao što mogu sada. Štednja ne bi bila ugrožena jer je zagarantovana i obezbeđena", kaže Crnobanja.
Grci su među najvećim investitorima u Srbiji, sa uložene 2 milijarde evra. Od početka krize u toj zemlji, nije uložen ni evro.
Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović rekao je da očekuje da će grčki investitori ulagati opreznije.
"Ja mogu da očekujem konzervativniji pristup grčkih investitora kao i da ne možemo očekivati da se ovaj nivo investicija održi".
Za celu Evropu, alarmantna je izjava nobelovca Jozefa Štiglica, koji je upozorio da je moguć kraj evra, koji slabi u odnosu na dolar, ukoliko se Unija ne izbori sa problemima.
Prema mišljenju naših ekonomista takav scenario bio bi moguć ukoliko bi i druge zemlje evro zone Portugal, Španija i Irska istovremno zatražile milijarde evra pomoći od Brisela.
"Evro prolazi kroz ozbiljno iskušenje, ali verujem da će evro i evrozona iz cele priče izaći ojačani jer nalaze mehanizme da solidarišu te teške momente", rekao je Crnobanja.
Umirujuće tonove poslao je evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren koji je naveo da je Brisel rešen da krizu u Grčkoj obuzda i da nema potrebe da se pruža pomoć drugim zamljama.
Ipak, investitori na berzama su oprezni i pomno prate hoće li će zemlje evrozone uspeti da reše ovu krizu, najveću od kada je evro uveden.
