Izvor: Blic, 06.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polisom brže do lekara
Polisom brže do lekara
Građevinski preduzimač u penziji Svetozar Mančić ima 75 godina i, hvala Bogu, ni od čega nije ozbiljno bolestan. Povremeno ima povišen krvni pritisak. Kad čovek dođe u njegove godine, prirodno je da se plaši infarkta ili moždanog udara i zbog toga želi svoje zdravlje da čuva i redovno kontroliše. To je i pokušavao u državnim klinikama, ali osim što bi mu nekad neka sestra na brzinu izmerila pritisak, nikakve druge ozbiljnije analize, detaljan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kardiološki pregled, na primer, nije uspevao da obavi.
A onda se, pre dva meseca, pojavila mogućnost da za sumu od 832 dinara mesečno dobije takvu dijagnostiku, tretman i pažnju koja se sa zbrzanih desetak minuta površnog razgovora sa lekarom u državnoj klinici ne da ni uporediti. Za Svetozara Mančića ovaj izdatak nije veliki, jer ima penziju od 25.200 dinara, a zdravlje nema cenu.
- Kad sam prvi put zatražio lekarski pregled preko polise privatnog zdravstvenog osiguranja, dežurni lekar pri telefonu Osiguravajućeg društva zakazao mi je odlazak kod lekara istog dana. U prvoj ordinaciji u kojoj sam bio primili su me odmah i doktorka mi je posvetila puna dva sata. Bio je to kompletan, sistematski pregled, a ne samo merenje pritiska - priča za 'Blic' gospodin Mančić.
- Utvrdila je da sam za svoje godine dobrog zdravstvenog stanja, ali i preporučila da posetim kardiologa i detaljno pregledam srce. I kod kardiologa je tretman bio izuzetan: primila me doktorka a ne medicinska sestra, uradili su mi EKG, a potom i ultrazvučni snimak srca. Dobio sam i limunadu. Ostao sam sat vremena u razgovoru sa profesorom Hadžitanovićem, vlasnikom druge klinike u kojoj sam bio, i on mi je rekao da je sa srcem sve u redu, ali da im se odmah javim ako osetim bilo kakve tegobe - priča Mančić.
Mančić je jedan od nekoliko stotina Beograđana koji su - u svega dva meseca otkako je projekat počeo da se ostvaruje - sa kompanijom 'Dunav' sklopili ugovor o privatnoj polisi zdravstvenog osiguranja, prvoj takve vrste u našoj zemlji.
- Interesovanje za projekat privatnog zdravstvenog osiguranja je ogromno. Nedeljno imamo preko hiljadu poziva. Nema, naravno, toliko zaključenih osiguranja, jer ljudi uglavnom žele da se najpre dobro informišu. Ovo je nešto novo i zanima ih koje sve usluge mogu da dobiju i po kojoj ceni i kako sve uopšte funkcioniše. Ljudi su oprezni i ima dosta nepoverenja nakupljenog tokom loših godina, što je razumljivo - kaže za 'Blic' Jovanka Jovanović, direktorka Direkcije za osiguranje lica u kompaniji 'Dunav'.
- U prva dva meseca imamo zaključenih nekoliko stotina osiguranja. Od tog broja, nešto manje od 50 odsto su penzioneri, odnosno ljudi stariji od 65 godina, a najviše zaključenih polisa su polise C, najskuplje ali i najkompletnije - kaže Jovanović.
Za sada je kompanija sklopila ugovore sa 52 privatne ordinacije, klinike i poliklinike u Beogradu, ali i sa jednom državnom ustanovom, KBC 'Dragiša Mišović', dok su u planu širenja po celoj Srbiji.
- Kako sa privatnim klinikama i ordinacijama, tako i sa KBC 'Dragiša Mišović' sistem rada je isti. Naš dežurni lekar zakazuje pregled, po izvršenju pregleda zdravstvene ustanove nam šalju fakture koje mi njima dalje plaćamo. Korisnici ne plaćaju ništa osim svoje mesečne premije i odlaze na pregled u zakazano vreme kod lekara kojeg su odabrali - objašnjava Jovanović i dodaje da onaj ko je zaključio ugovor o privatnom osiguranju najčešće i ima interes i potrebu za kvalitetnom lekarskom uslugom pa na vreme i plaća premije.
Kada je reč o državnom osiguranju, čak ni Republički zavod za zdravstveno osiguranje nema tačnu evidenciju o tome koliko u Srbiji ima zdravstvenih osiguranika, koliko je onih koji se leče, a koliko onih koji uplaćuju doprinose. Najgrublja i svakako ne precizna procena je da u zemlji oko dva miliona zaposlenih ljudi uplaćuje doprinose za zdravstvo, a šest miliona ima pravo da se leči 'na knjižicu'.
Svaki zaposleni izdvaja svakog meseca 11,9 odsto svoje bruto plate u Fond za zdravstveno osiguranje. Prema prosečnoj bruto plati u Srbiji u januaru, ispada da državna polisa osiguranja košta zaposlene oko 2.000 dinara mesečno (pola plati zaposleni, a pola poslodavac). Teoretski, za ovu sumu osiguranik ima prava na sve vrste lečenja - od pregleda kod lekara opšte prakse do vrhunskih operativnih zahvata.
Međutim, u praksi to uopšte ne izgleda tako. U državnim ustanovama najpre se nekoliko sati čeka kod lekara opšte prakse na pregled i uput lekaru specijalisti. Zatim se i kod lekara specijaliste takođe čeka nekoliko sati da bi vam posvetio desetak minuta. Ako su potrebni detaljniji pregledi i snimanja, lekar vas upućuje u zavisnosti od problema na ultrazvučni, rendgenski ili neki drugi snimak, skener ili možda magnetnu rezonancu. Na ovom mestu nastaje zastoj dug i po nekoliko meseci.
Na ultrazvučno snimanje srca čeka se u proseku dva meseca, a slično je i sa drugim snimanjima, a najduže se čeka magnetna rezonanca koja je popunjena u gradu sve do juna meseca.
U privatnim klinikama, ultrazvuk srca košta između 3.000 i 3.300 dinara, rendgen pluća 1.200, kičme 1.500, skener između 3.500 i 4.000 dinara, a magnetna rezonanca 15.000 dinara. Polisa privatnog osiguranja u ovoj verziji ne uključuje skener i magnetnu rezonancu, ali uključuje ultrazvuk i rendgen.
Saša Perović, savetnik direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kaže za 'Blic' da je reforma sistema zdravstvenog osiguranja urgentna.
- Do reforme mora što pre da dođe i to tako što bi, po mom mišljenju, postojao osnovni paket obaveznog zdravstvenog osiguranja koji bi išao preko nacionalnog fonda za zdravstveno osiguranje (današnji Republički zavod), a treba omogućiti i dodatno i dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Osnovni paket bi pokrivao osnovne zdravstvene usluge, a dodatni - koji bi ljudi mogli da uzmu ili ne - pokrivao bi lekove, preglede kod specijalista, skenere, skuplje operacije... takozvane vanstandardne usluge - kaže Perović. Svetlana Palić
