Izvor: Blic, 25.Jul.2012, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paradoks o upravniku
Ovog vrelog leta, usred mrtvog dela sezone, u dva pozorišta rasplamsala se bitka dela ansambla protiv postojećih upravnika. Koliko god ova dva slučaja imaju specifične razlike i razmere koje je kampanja poprimila, zajedničko je da se pobuna podigla protiv dvojice, po meni, uspešnih upravnika. Zapravo upravnika u uspešnom periodu tih pozorišnih ustanova, za koji i oni imaju zasluge.
Budući da sam bivao na čelu pozorišta na raznim funkcijama, katkada i više od decenije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << shvatio sam donkihotsku sudbinu upravnika koja se svodi na mantru - uspesi pozorišta pripadaju glumcima, a neuspesi upravnicima.
Vešti upravnici uspevaju da stvore utisak da su i oni zaslužni za taj uspeh. A glumcima je lako da stvore utisak da su čak jedini zaslužni, jer je notorna činjenica da bez glumaca nema pozorišta. Da to nije dovoljno, dokaz je borba samih ansambala da imaju uspešnog upravnika. To zvuči apsurdno, ali je istinito.
Pojedinačno dobre predstave mogu se stvoriti i uprkos loših upravnika, neradnika sa rukama u džepovima, ali značajan period jednog pozorišta dešava se samo sa prvorazrednim upravnicima, ređim od odličnih glumaca.
Kontradikcija je u samom jezgru te istine - nema dobrog teatra bez energičnog upravnika, a takvog upravnika teško podnosi snažan ansambl. U oba rasplamsala slučaja energični ali i razložni gradonačelnik Đilas ima da rešava taj poznati paradoks u kojoj nijedna strana nije apsolutno u pravu. Nimalo mu ne zavidim.
Povezane vesti: Pare na videlo Labusova i saudade Žanka među nama Poruke bez potpisa Pitaj i slušaj
