Izvor: Blic, 08.Sep.2011, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Održivi razvoj
Fraza o „održivom razvoju“ toliko često se poteže i isto toliko dugo održava da se niko više i ne trudi da objasni šta ona tačno znači. Reklo bi se da on označava ekonomski napredak koji se sa izvesnošću ili bar - sa velikom verovatnoćom - može ustaliti. To bi, opet, značilo da je procena o tome nastala na osnovu ozbiljnih istraživanja o rudnim i energetskim izvorima, privrednim potencijalima, obrazovnoj strukturi zaposlenih, komparativnim prednostima i drugim elementima, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se moraju uzeti u obzir kod izrade bilo kakve strategije razvoja.
Ko se i kada tom strategijom bavio? Postoji li ona uopšte, ako je ikada i postojala? Sudeći po odsustvu doslednosti ili, još određenije, po haotičnosti i lutanju kao glavnom obeležju domaćeg ekonomskog posrtanja, mi takvu strategiju nikada nismo imali. U najboljem slučaju smo podražavali druge - u industrijalizaciji, na primer - koju smo, nezavisno od naših potreba, doživljavali kao magičnu formulu napretka. Samim tim smo zanemarili poljoprivredu ili, još određenije, proizvodnju zdrave hrane u čemu smo, imajući u vidu prirodne pogodnosti i obilje čiste vode, mogli da budemo vodeći u svetu.
Kao da nam je svraka popila mozak, nismo primetili da se čak i najmoćnije države opredeljuju za ono što je za njih najisplativije: SAD za informatiku i avionsku industriju, Rusija za energetiku, na primer. Da i najveće ekonomske sile sužavaju ponudu. Da se usredsređuju na ono u čemu su najjače. Što se na njih ne ugledamo? Priča o „održivom razvoju" će, najzad, imati smisla jedino ako se oslanjamo na sopstvene izvore, što je, još uvek, ono najbolje čime raspolažemo.
