Izvor: Blic, 18.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od pokojnika se oprašta za deset evra
Od pokojnika se oprašta za deset evra
SMEDEREVO (Beta) - Čuvar puževa u privatnoj fabrici Živorad Katić (63) iz Osipaonice, čovek je od nekoliko zanata; neke upražnjava da bi preživeo, druge da bi se afirmisao, a treće da bi se udomio.
Nešto mu je, još u detinjstvu, kazivalo da u životu gotovo ništa neće ići posve glatko. Počelo je prvim oduzimanjem oružja 1956. pošto se pohvalio komšiji da će ubiti Josipa Broza Tita koji je trebalo da prođe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kroz Osipaonicu na povratku iz posete Požarevcu.
Kasnije, pošto je rano penzionisan kao socijalni radnik, odlučio je da u parku popunjava uplatnice i 'bavi se pravnim poslovima', te tako pomaže onima što u odlučujućem času 'nisu poneli naočare'.
I to je trajalo kratko. 'Nepoznati počinioci', u razmaku od deset dana, dva puta su Katiću u parku ukrali osnovna sredstva za rad: polovne 'biser' pisaće mašine.
Pod 'pravnim poslom' Katić podrazumeva opisivanje nepravdi nanetih građanima ili oslikavanje vlastitih jada. Te žalosne knjige najčešće je do 2000. slao Miri Marković, ređe Slobodanu Miloševiću.
Pošto odgovori na Katićeve tužbalice nikako nisu stizali, on se prihvatio sezonskog vađenja i cepanja panjeva. Plata - u panjevima.
'Vadim i cepam panjeve primitivno: sekirom, budakom i sirovom snagom ali - efikasno', tvrdi Katić, ponosan što ga snaga služi da pregrmi zimu.
U međuvremenu, daje oglase: 'Intelektualac, u najboljim godinama, društven, bez obaveza, traži useljivu mlađu žensku osobu...' i putuje po Srbiji na susrete sa mogućim budućim nevestama.
Između prosidbi bavi se najunosnijim od svih poslova: Već dve decenije oprašta se na sahranama od pokojnika biranim rečima i stihovima.
'Pre dvadesetak godina poginuo je jedan mladić, pa su me u selu zamolili da napišem govor. Sastavio sam lep govor: skupio sam čitulje iz novina, malo kombinovao, ali sam morao da ubacim i nešto iz pokojnikove biografije', objašnjava Katić.
Pošto se prvi govor svima svideo, počeo je da dobija sve više poziva da 'govorom uveliča sahranu'. Kasnije su počele da stižu i narudžbe za epitafe.
'Pesmica mora da sadrži biografske podatke i način umiranja. Ponekad pozajmim nešto iz novina, ali sve to mora da se uklopi u životni tok pokojnika', kaže Katić, tvrdeći da mu je sada držanje govora profesija.
'Moji govori treba da pokrenu emocije kod slušalaca, da oslikaju život pokojnika i izazovu tugu kod mase'.
Katić je zadovoljan poslom govornika koji mu u pomoravskim selima donosi deset evra, večeru, košulju i peškir. Kasnije rodbina naručuje tekst za spomenik što autoru donosi još deset evra.
Nekad ga na sahranu domaćini dovezu, češće na mesto događaja dolazi biciklom u crnom odelu, sa kravatom i odgovarajućom košuljom; sve zavisi od dogovora. Dešava se i da naručilac kasnije zaboravi da isplati govornika.
Milosav Slavko Pešić
