Izvor: Blic, 02.Mar.2010, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novca ima, ulaganje rizično
Očekujem da će dinarske kamatne stope dalje blago da padaju, a prosečna devizna kamatna stopa će, mislim, zavisiti i od toga koliko brzo ćemo se približiti EU i kada ćemo dobiti status kandidata. Posle toga, u kratkom roku, dobićemo bolji rejting kao zemlja, što će pozitivno uticati na smanjenje kamata sa deviznom klauzulom, ocenjuje Slavko Carić, prvi čovek "Erste banke" u Srbiji. Slavko Carić
Klijenti misle da su kamatne marže u Srbiji visoke...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Prosečno - da, mogao bih se složiti da jesu. Ali, one reflektuju nekoliko stvari. Pre svega cenu rizika poslovanja u Srbiji. Treba znati da je u proseku bankarski sektor u 2008. godini, za prošlu još nema preciznih podataka, zaradio oko osam odsto. Da je "Erste grupa" kupila pre pet godina obveznice stare devizne štednje u istom iznosu od nekoliko stotina miliona evra koliko je uložila ovde, imala bi isti ili vrlo jednak prinos, kao što imamo sada kroz angažovanje nekoliko stotina ljudi koji su ovde napravili banku koja posluje. Šta hoću da kažem? Banke u Srbiji posluju sa određenom dozom profitabilnosti od šest do osam odsto, ali je to evropski prosek. Prinos na kapital cele "Erste grupe" je bio 17 odsto, a radimo takođe u centralnoj i zapadnoj Evropi. Dakle, gde je tu interes, osim ako nije dugoročno strateški, pa se zato ulaže u Srbiju uz osam odsto prinosa. Nisu banke te koje uzimaju kajmak, mi zarađujemo ovde, uz veliki rizik, čak ispod evropskog proseka.
Šta je sa plasmanima banaka, konkurencijom, to je važno i za banke i za klijente?
- Mi imamo konkurenciju banaka. Kamatne stope idu od 4,5 do 30 odsto na godišnjem nivou. Ove najniže kamate idu preko banaka koje nude subvencionisane kredite, da li od Vlade Srbije ili Evropske investicione banke. Imamo veliki raspon u kamatnim stopama i imamo konkurenciju. Ono što nama predstavlja sve veći problem jesu standardi i uzanse po kojima moramo da radimo. To se zovu - rejtinzi. Važno je reći da rejtinge određuju centrale banaka i Narodna banka Srbije. Problem je što je privreda Srbije nedovoljno likvidna, samim tim joj se rejting pogoršava, samim tim nama je sve teže da plasiramo novac u Srbiji. Nama je najlakše da novac plasiramo u Srbiji bezrizično, a to su plasmani koje dajete suverenoj vlasti, odnosno državi. Zato su svi ti repo plasmani i trezorski zapisi strahovito porasli i, po proceni koju smo radili, rast je 175 odsto u prošloj godini. Plasmani u privredu, naravno, jesu mnogo rizičniji.
Tu dolazimo do pitanje nelikvidnosti privrede.
- Mi te plasmane možemo da reprogramiramo, produžavamo, ali" Privreda Srbije je bila nelikvidna na nivou 9,5 odsto u decembru prošle godine. Ja se nadam da neće preći deset odsto ove godine.
Kako vidite bankarski sektor u Srbiji?
- Bankarski sektor se nalazi pred prekretnicom prevashodno zbog stanja u kojem se nalazi realna ekonomija, privreda Srbije. Rast privrede u prošloj godini bio je negativan, dakle nije ga bilo. Neke zemlje u okruženju bile su mnogo lošije od nas. Srbija je ipak lagodno prošla ili prolazi kroz krizu. Jedan od razloga je i politička stabilnost. Ono što će dodatno poboljšati sve ekonomske parametre jeste postupak učlanjenja i samo članstvo u Evropskoj uniji. Taj postupak podrazumeva smanjenje rizika poslovanja, ukidanje nepotrebne regulative, uspešniju borbu protiv korupcije, jače investicije u infrastrukturu... Ako ove godine očekujemo privredni rast i izlazak iz krize, onda to mora da dođe iz infrastrukture, jer je ona jedan od stubova konkurentnosti naše ekonomije. Dobili smo kreditne linije od Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za razvoj i sada samo od nas zavisi da li ćemo taj novac upotrebiti da naše poslovanje u Srbiji učinimo boljim i konkurentnijim. Upotreba veće količine novca u realizaciji infrastrukturnih projekata recept je od početka prošlog veka za izlazak iz ekonomskih kriza. Mi smo krajem 2008. godine bili na 84 odsto onoga što smo imali 1989. godine. Ja još ne vidim da se na planu investicija u infrastrukturu nešto konkretno dešava.
Bankarski sektor i dogovor oko Bečkog sporazuma.
- Ne verujem da će tu biti nekog većeg pomeranja i odliva novca. Zato je važno stalno u prvi plan stavljati bankarsko pitanje broj jedan: gde ovde možemo da ulažemo novac? U zapise i obveznice Narodne banke i Ministarstva finansija. Nama ovde fali nekoliko ključnih sastojaka da bismo imali ukusnu i profitabilnu supu koja se zove naša ekonomija. Nedostaje nam neko i nešto ko bi pružio određenu dodatnu dozu garancija bankama koje ovde posluju, za njihove plasmane u privredu i stanovništvo. Za sada, plasmani u privredu i stanovništvo predstavljaju suviše veliki rizik. To je problem. Mi, bankari, sedimo na likvidnosti, a nemamo kome tu likvidnost da pružimo, jer ako to plasiramo nekom prosečnom srpskom preduzeću, ulazimo u veliki rizik. Zato smo na prekretnici bankarskog sistema.
Šta država treba da uradi da bi banke više plasirale u privredu?
- Država treba da nam pruži određene garancije. Na primer, garancijski fond ne postoji i valjalo bi ga aktivirati. Sada Fond za razvoj ima i ulogu garancijskog fonda, ali se praktično tako ne koristi. Mi imamo pare. Te pare želimo da uposlimo, ali ne želimo da preuzmemo preveliki rizik. Postoji u budžetu Srbije nekih 40 milijardi dinara za pomoć bankama u problemima. Nama ne treba pomoć. Neka taj novac bude fond koji će pomagati firmama koje se zadužuju.
Kako vidite subvencionisane kredite koje daje država?
- Ja to pozdravljam u potpunosti i mislim da je to dobro. Ja bih to proširio na sve vidove povećanja tražnje. Ono što nam nedostaje, na primer kod dobre odluke o kreditiranju stanogradnje, jesu rešeni imovinski odnosi i primena zakona o svojinskoj transformaciji u nekretninama, brže izdavanje građevinske dozvole... Po našim informacijama, u Beogradu je 2008. godine izdato 50 dozvola za gradnju, što je malo, jer Beograd treba mnogo više stambenih kvadrata. Inače, mi kao banka imamo standardne i subvencionisane kredite za stanove sa vrlo konkurentnim uslovima.
Koja su tri dobra razloga da neko dođe u "Erste banku"?
- Ja bih rekao, pre svega, dobar kvalitet usluge. Cena naših proizvoda je takođe u srazmeri sa konkurencijom. Zatim, povoljan utisak o stabilnosti grupe i sigurnosti našeg poslovanja. Mi imamo 17 miliona klijenata u ovom delu Evrope, i to pokazuje našu snagu. Za pet godina vidim bankarski sektor u evropskoj Srbiji i vidim "Erste banku" kao jednu od vodećih banaka u takvoj Srbiji. To je naša vizija jer u svim zemljama koje su ušle u EU, mi kao banka jesmo na poziciji jedan ili dva.
Stambeni krediti i kamate
- Ako sada obiđete pet banaka i vidite koliko košta stambeni kredit, videće se da je njegova cena između pet i šest odsto. Ako odete u Njujork, London, Berlin ili Pariz, isti takav kredit neće biti jeftiniji od četiri do pet odsto. Beograd je za oko jedan odsto skuplji od svih svetskih metropola. To uvreženo mišljenje da je ovde kredit mnogo skuplji nego na, kako se kaže, zapadu, više je nasleđe prošlosti nego činjenica - kaže Carić.
Sportista i bankar
Slavko Carić je svestrani sportista, trenirao je džudo, bavio se padobranstvom, ekstremnim snoubordom u kombinaciji sa helikopterom. Velika ljubav mu je letenje, a leteo je „utvom", „cesnom 172", „pajper vorijerom" i „galebom G2". Motorima se bavio od 13. godine. Rođen je 1971. godine u Novom Sadu, u Švajcarskoj je završio fakultet ekonomije gde je proveo 10 godina i radio za poznate američke i švajcarske kompanije. U Srbiju se vratio 2000. godine gde se bavio investicionim bankarstvom kada je i osnovao firmu „Sinerdži kapital".
Privatizacija, banke, tržište
- Smatram da je došlo vreme da princip „ko plati više" prestane da bude dominantan prilikom privatizacije preduzeća. Videli smo na primerima poništenih privatizacija, da je taj koncept ne samo odvukao privatizovano preduzeće u još veći sunovrat već se vratio kao bumerang i bankama koje su ih pratile. S druge strane, princip da strateški kupac, koji ima potvrđenu istoriju pozitivnog poslovanja, uz kupovinu malog učešća (5-10%), bankarsku garanciju (da ne bi napravio štetu pa se pokupio i otišao) i opcioni ugovor da može da kupi većinski paket po unapred dogovorenoj (knjigovodstvenoj) ceni, a za uzvrat dobija menadžment ugovor putem kojeg upravlja firmom na pet godina, jeste zaživeo u razvijenijim zapadnim ekonomijama, i doživeo uspeh - ocenjuje Carić.
