Izvor: Politika, 08.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neizbežni glumci
Može li se Srbiji dogoditi Regan ili bar Švarceneger? Sudeći po broju zvezda koje krase izborne liste ima više razloga za takvo očekivanje. Nema ni jedne stranke koja drži do sebe, a da na svoju poslaničku listu nije uvrstila bar jedno zvučno ime iz sveta umetnosti ili estrade. Zbog toga što je reč o poznatim ličnostima utisak je da na političkom nebu sija više zvezda nego što ih je zapravo. Mada bi sve te ličnosti mogle oformiti jedno sasvim pristojno pozorište, one čine tek kap >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u moru kandidata za poslanike koji s različitim izgledima očekuju da će zaigrati u političkom pozorištu zvanom parlament Srbije.
Ko će činiti budući parlament zavisi, naravno, od poverenja koje građani ukažu strankama, ali u krajnjoj liniji od odluke stranaka koga će od nominovanih stvarno izabrati za poslanike. Kriterijumi kojima se rukovode stranački prvaci tiču se unutarpartijskih odnosa tako da sastav izbornih lista ne govori mnogo o tome kako će izgledati budući parlament. Ali može se ponešto reći o karakteru i potencijalu političkih stranaka.
Sudeći prema izbornim listama pet trenutno najvažnijih stranaka u Srbiji – od kojih će, po mnogima, bar tri-četiri izvesno formirati buduću skupštinu – najviše šansi da uđe u parlament ima visokoobrazovana osoba muškog pola iz Beograda srednje životne dobi. Ovo nije profil prosečnog poslaničkog kandidata već sumaran uvid da više od dve trećine poslaničkih kandidata ima između 35 i 55 godina, da gotovo 90 odsto ima bar fakultetsku diplomu i da je gotovo svaki četvrti iz Beograda. S druge strane, manuelni delatnici bilo da su radnici ili seljaci, stariji od 55 leta – osim retkih izuzetaka – na ovim izborima imaju šansu da učestvuju samo kao birači.
Ovi opšti zaključci važe i za svaku stranku ponaosob, s tim što je, ipak, moguće uočiti izvesne razlike. Dok su u DS, DSS i SRS sredovečni – između 35 i 55 godina – dominantna kategorija jer čine više od dve trećine svih kandidata, u G17 plus i LDP oni jedva da prelaze natpolovičnu većinu. Naime, na listama ovih stranaka natprosečno su zastupljeni kandidati mlađi od 35 godina, što je posebno očigledno na listi LDP. S druge strane, stariji od 55 godina ni na jednoj listi ne čine više od deset odsto, osim u DSS, gde je svaki deveti kandidat u životnom dobu iznad 55 godina.
Najizraženija regionalna raspršenost se može uočiti kod DSS i DS, što je verovatno posledica – u slučaju DSS koalicionog partnerstva sa NS, a u slučaju DS organizacione snage. Naime, tek svaki peti kandidat tih stranaka je iz Beograda. Izraženija beogradizacija karakteristična je za LDP, G17 i SRS, što se u slučaju radikala tumači velikim brojem kandidata iz Zemuna. Na listama ovih stranaka bezmalo svaki četvrti kandidat je iz glavnog grada.
Najviše nijansi se, međutim, može uočiti u obrazovnoj i profesionalnoj strukturi kandidata različitih stranaka. Mada u svim strankama dominiraju visokoobrazovani kadrovi i mada na svim listama ima doktora, magistara i univerzitetskih profesora, u slučaju DS tek pet kandidata nema visoku stručnu spremu, dok na listi SRS gotovo svaki peti nema fakultet ili višu školu. Takođe, ni broj doktora i magistara nije ravnomerno raspoređen. U SRS ih je deset, dok, na primer, u DSS samo univerzitetskih profesora ima deset, a još toliko je doktora i magistara nauka. Slično je i u DS gde je još više doktora i magistara, ali nešto manje univerzitetskih profesora nego u DSS. G17 plus je po broju magistara i doktora sličnija DS i DSS, a LDP – Srpskoj radikalnoj stranci.
LDP je, međutim, posebno karakteristična po nesrazmerno velikom broju studenata. Zapravo, svaki deseti s liste ove partije je student, što je uporedivo jedino s listom G17 plus na kojoj ima 19 studenata. Na ostalim listama studenti se pojavljuju podjednako zastupljeni, ali u upola manjem broju nego na listi stranke Mlađana Dinkića. (Naravno, studente smo uključili u visokoobrazovane računajući da će, i pored toga što se profesionalno bave politikom, jednom završiti fakultet). LDP je karakteristična i po, u odnosu na druge stranke, natprosečnoj zastupljenosti preduzetnika (svaki dvadeseti). Upola manje ih je na listama DSS i SRS, a na listi G17 plus jedva da ih ima, dok ih na listi DS nema. Interesantno je da na listi DS nema ni radnika i zemljoradnika. Ove kategorije su na ostalim kandidatskim spiskovima zastupljene bar simbolično, a samo na listi SRS broj radnika se može izraziti u procentima – istina jednocifrenim.
U pogledu profesionalne strukture nema velikih razlika. Na svim listama dominiraju stručnjaci društvenih usmerenja – pretežno ekonomisti i pravnici. Inženjera različitih struka ima po dvadesetak procenata, osim na listi LDP, gde ih je upola manje. Lekari su natprosečno zastupljeni u DSS i DS, bezmalo na nivou inženjera, ali ih je zato dvostruko manje na listama ostale tri stranke.
Ako je suditi na osnovu formalnih karakteristika kandidata za buduću političku elitu, Srbija može računati na pametne, energične i dovoljno iskusne političare i političarke. Taj utisak verovatno neće pokvariti ni ostale izborne liste. No, odgovor na pitanje kako će znanje, snaga i iskustvo biti usmereni ne mogu dati samo formalne karakteristike kandidata.
Sociolog, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Vladimir Vuletić
[objavljeno: 08.12.2006.]
