Izvor: RTS, 11.Apr.2010, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)poverenje u humanitarce
Slučaj fonda Katarine Rebrače, kao i pronevera novca za obnovu manastira u Raško-prizrenskoj eparhiji, otvaraju pitanje "kome dajemo novac". Međutim, ako se izgubi poverenje u taj vid solidarnosti, oni kojima je pomoć neophodna izgubiće i poslednju nadu.
U Srbiji postoji više desetina organizacija koje se bave humanitarnim radom. Slučaj fonda Katarine Rebrače, kao i nedavno otkrivena pronevera novca prikupljenog za obnovu manastira u Raško-prizrenskoj eparhiji, neminovno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << otvaraju pitanje "kome dajemo novac".
Još važnije je kako sačuvati poverenje građana u humantirane akcije i organizacije, koje taj posao rade pošteno.
Sredstva prikupljena za transplantaciju srca Vanji Pilipović, koja je trenutno na listi čekanja, uspešno obavljena operacija Marka Teodorovića u Hjustonu zahvaljujući prilozima dobrih ljudi, donacije medicinskih aparata zdravstvenim centrima, primeri su ljudske humanosti koji pokazuju koliko je društvu neophodna dobro organizovana humanitarna pomoć.
Ako se izgubi poverenje u taj vid solidarnosti, mnogi kojima je pomoć neophodna, gube i poslednju nadu.
Saša Pribićević iz Udruženja za borbu protiv prevara rekao je da ne teba dozvoliti da pojedinačni slučajevi koji se dešavaju bace tamnu senku na rad humanitarnih organizacija i dodao je da treba pokušati da se sačuva dobar duh, a da loše pripere treba prepustiti policiji i sudstvu.
Ugovor o obavezama primaoca
Mnoge firme, banke i pojedinci poslednjih godina donirali su velika sredstva u različite humanitarne akcije. Jedna od njih je i "Erste banka", koja je u protekle četiri godine u te svrhe izdvojila više od milion evra.
Da bi bili sigurni gde odlazi njihov novac u toj banci ništa ne prepuštaju slučaju i uvek traže rezultate projekata koje finansiraju.
Andrea Brbaklić iz "Erste banke" rekla je da je banka u saradnji sa Balkanskim fondom za lokalne inicijative razvila proceduru i uvela formulare i dodala je da za svaki novac koji dodele ugovorom definišu i obaveze primaoca.
"To znači da nakon završetka projekta ima obavezu da priloži račune i jasnu specifikaciju na šta je novac potrošen, kao i narativni izveštaj u kom opisuju rezultate projekta", rekla je Brbaklić.
Uz pomoć donatora u Srbiji organizuje se i projekat UNICEF-a škola bez nasilja. Kredibilitet Unicefa ne dovodi se u pitanje, a poverenje se, kažu, zasniva na nekoliko faktora.
Judita Rajhenberg iz UNICEF-a Srbija kaže da su to najpre vidljivi, opipljivi i dobro dokumentovani rezultati rada organizacije, zatim transparentnost izveštavanja, a treći faktor je striktnost o finansijskom poslovanju.
Za one koji zloupotrebljavaju službeni položaj, radi sticanja protivpravne koristi u iznosu većem od milion i po dinara, Krivični zakonik predviđa kaznu zatvora od dve do 12 godina.
