Izvor: Kurir, 15.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NA MAGARE, PA PO VODU
Meštani sela Jablanice kod poznatog manastira Sveti Prohor Pčinjski nemaju vodu, školu, prodavnicu. Luksuz je i papir za potpalu
BUJANOVAC - Paleći parče gume, Dalibor Milosavljević iz Jablanice, sela koje je smešteno nedaleko od manastira Svetog Prohora Pčinjskog, svakog jutra potpaljuje vatru u starom šporetu na drva „smederevcu“. Iako je tek završio četvrti razred, on svakodnevno obavlja ovu dužnost uz sve ostale koje svakodnevno seoski život podrazumeva. Parče >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << gume koristi za potpalu vatre zato što je u Jablanici skoro sve što predstavlja civilizovani način života, pa i hartija za potpalu, i u 21. veku luksuz.
Milosavljevići su jedna od 40-tak kuća koliko je još ostalo u ovom planinskom selu. Otac Vlasta i majka Fidanka imaju šestoro dece, uz Dalibora tu su Danijel, Srđan, Dejan, Anka i Novica. Granica sa Makedonijom je daleko pet, a do Bujanovca ima 30 kilometara. Najbliže naseljeno mesto gde počinje civilizacija je deset kilometara daleko od Klenike.
Život u Jablanici najviše otežava nemanje vode.
- Tolika deca su mi prošla kroz ruke, ni za jedno nisam imala vode ni da ga okupam dok se ne donese voda sa izvora koji je daleko nekoliko kilometara, pa se zatim zagreje na šporetu. Za sve kućne potrepštine, a i za održavanje higijene, kupanje, pranje sudova, preko cele godine donosimo vodu, a kad izvor presuši, šalju nam cisternu iz Bujanovca. Ovako se ne živi, ovo su muke - kaže Fidanka.
Svako domaćinstvo u Jablanici ima stado ovaca, kao i koze i krave. Da bi se stoka napojila, svakodnevno poneko iz kuće mora da je tera do Pčinje, nekoliko kilometara udaljene.
- Tražili smo od opštine nebrojeno puta da nam pomogne. Živimo na selu, a ne možemo ni baštu da uzgajimo, jer nema vode ni za najosnovnije potrebe. Svaki dan po vodu idem sa magarcem i to je naš jedini vodovod. I do te cisterne kad nam je leti pošalju, a koja dolazi samo do asfalta, moram da idem s magarcem, jer imamo još tri kilometra zemljanog puta do našeg sela - kaže Vlasta.[ antrfile ]
DO PRODAVNICE 10 KILOMETARA
Najbliža prodavnica, ambulanta i osmogodišnja škola nalaze se u deset kilometara dalekom Kleniku. Mališani već od 11 godina starosti postaju đaci pešaci na relaciji Jablanica - Klenike upravo u vreme najveće zime i snega. Tada autobusi zbog rizičnog planinskog puta ne saobraćaju prema Prohoru Pčinjskom.
- Dosta je naroda pobeglo odavde. Mi smo ovde načisto unakaženi. Niko iz Jablanice nigde nije zaposlen, živimo od stočarstvo i od branja pečurki. A kako da živiš od stočarstva kad nema organizovanog otkupa, a za tele za živu vagu jedva dobijemo jedan i po evra po kilogramu - objašnjava Vlasta.
