Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Feb.2011, 18:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mubarak podneo ostavku

KAIRO -

Posle skoro 30 godina na vlasti, egipatski predsednik Hosni Mubarak podneo je danas ostavku pod pritiskom miliona građana koji su na ulicama Kaira i većih gradova tri nedelje demonstrirali tražeći njegovu ostavku.

Nakon objave na državnoj televiziji da je Mubarak odlučio da podnese ostavku, građani na centralnom kairskom Trgu Tahrir počeli su slavlje.

Oni uzvikuju "Egipat je slobodan, Egipat je slobodan".

Stotine hiljada ljudi na Trgu Tahrir >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u oduševljenju slavi odlazak Mubaraka. Oni uzvikuju "Narod je srušio režim, narod je srušio režim", mašu egipatskim zastavama i skaču od radosti, javlja novinar Frans presa sa lica mesta.

Odluku da Mubarak podnosi ostavku saopštio je potpredsednik zemlje Omar Sulejman, koji je naveo i da dužnost šefa države preuzima Vrhovni savet oružanih snaga.

Trg Tahrir prethodnih dana bio je poprište najžešćih sukoba između Mubarakovih pristalica i demonstranata koji su tražili ostavku Mubaraka.

U prethodnih 18 dana, od početka masovnih demonstracija protiv Mubaraka, prema podacima Hjuman rajts voča (Human Rights Watch), poginulo je više od 300 ljudi.

El Baradej: Najbolji dan mog života

Jedan od lidera egipatske opozicije Mohamed el Baradej pozdravio je ostavku predsednika te zemlje Hosnija Mubaraka, rekavši da je danas "najlepši dan" njegovog života.

"Ovo je najbolji dan u mom životu. Zemlja je oslobođena posle više decenija represije", rekao je El Baradej za agenciju AP.

Taj disident, koji je i dobitnik Nobelove nagrade, kazao je da očekuje "lepu" tranziciju vlasti.

Odlazak posle tri decenije

Hosni Mubarak (82), koji je danas podneo ostavku na funkciju šefa egipatske države, na tom mestu je proveo tri decenije i prošao politički put koji je počeo nespornim uvažavanjem ne samo njegovih sunarodnika, već i svetskih moćnika, ali je završio tako što su više stotina demonstranata 18 dana zahtevali njegov odlazak, smatrajući ga generatorom svih problema u zemlji.

Mubarak je rođen 1928. godine u provinciji Menufija (Musaja), u porodici inspektora pri ministarstvu pravde, koja je pripadala srednjoj klasi.

Posle vojne pilotske akademije, kao 22-godišnjak pristupio je vazdušnim snagama, napredujući do čina pukovnika i instruktora letenja.

U ratu na Bliskom istoku, 1973. godine, komandovao je vazdušnim snagama svoje zemlje.

On i njegova žena Suzana, koja je velšansko-egipatskog porekla, imaju dva sina Alaa i Gamala.

Na čelo države došao je u oktobru 1981, posle atentata na tadašnjeg predsednika Anvara el Sadata, koji je nedugo pre održavanja vojne parade na kojoj je ubijen, potpisao mirovni sporazum sa Izraelom.

Tada je Mubarak, koji je bio na funkciji potpredsednika države, a i na paradi odmah uz predsednika, ranjen. Na izborima za predsednika dobio je 98,5 odsto glasova.

Kada je postao ubeđen da je učvrstio vlast, učestvovao je na referendumu za predsednika kao jedini kandidat, a birači tvrdili da ih je potkradao. Tek na poslednjim izborima, 2005. godine, učestvovalo je više predsedničkih kandidata (deset), a Mubarak je pobedio.

Ti izbori su protekli uz osporavanje i tvrdnje da je pobedio u okolnostima zastrašivanja, a situacija je vratila na javnu scenu već zaboravljeno Muslimansko bratstvo prema kome je Mubarak zadržao neprijateljski stav.

Na početku vladavine borio se protiv ekonomske stagnacije, korupcije, učestvovao u razrešenju izraelsko-palestinskog sukoba i posebno u borbi protiv islamskog militarizma.

Narod je počeo da mu okreće leđa zbog, kako su građani navodili, režiranih referenduma i izbora, ali i pritisaka na slobodu medija i političkog delovanja, pripisujući mu da su ekonomske reforme bile sračunate samo na to da donesu korist pojedincima.

Najviše gneva sručilo se na Mubaraka zbog "očinske odlučnosti" da ga na mestu lidera države nasledi sin Gamal.

Mubarak je početkom prošle godine operisan u Hajdelbergu, u Nemačkoj. Pre operacije je privremeno preneo ovlašćenja na tadašnjeg premijera Ahmeda Nazifa. Tada su i počele spekulacije da će - ukoliko se ne kandiduje za šesti šestogodišnji predsednički mandat - preneti vlast na 46-godišnjeg sina, što je demantovao.

Sve do sadašnjih masovnih uličnih protesta Mubarak nije imenovao potpredsednika države, a nedavno je na tu funkciju postavio Omara Sulejmana (74), donedavnog vojnog obaveštajca koji je bio ovlašćen da pregovora sa opozicijom.

Vojska podržala Mubaraka

Ranije danas egipatska vojska podržala je odluku predsednika Hosnija Mubaraka da ne podnese ostavku, a građani su se okupili na Trgu Tahrir, pred predsedničkom palatom i drugim simbolima režima tražeći da predsednik odmah ode.

Vojska je saopštila da podržava Mubarakov plan za prenošenje ovlašćenja na potpredsednika Omara Sulejmana, miran prenos vlasti i održavanje slobodnih i fer predsedničkih izbora u septembru.

U saopštenju vojske takođe se navodi da će vanredno stanje, uvedeno kada je Mubarak došao na vlast 1981. godine, biti ukinuto "kada bezbednosna situacija dozvoli".

Vojska je takođe pozvala javne službe da nastave s radom i zatražila "vraćanje normalnog života kako bi se sačuvala dostignuća našeg velikog naroda".

Vojnici, međutim, nisu pokušali da zaustave demonstrante koji su jutros počeli da se okupljaju pred

Portparol: Mubarak je u Šarm el Šeiku

Egipatski predsednik Hosni Mubarak napustio je Kairo i nalazi se u Šarm el Šeiku, izjavio je portparol vladajuće stranke te zemlje Demokratske nacionalne partije.

Vest da je Mubarak napustio Kairo prenela je i televizija Al Arabija, kao i britanski BBC, navodeći da je izvor za tu vest zapadni zvaničnik.

Mubarak u letovalištu Šarm el Šeik ima rezidenciju.

predsedničkom palatom i zgradom televizije.

Četiri tenka i bodljikava žica nalaze se između demonstranata i kapije palate, a za sada nije poznato da li se Mubarak nalazi unutar zdanja.

Pred zgradom televizije postavljena je barikada, a demonstranti legitimišu sve koji dolaze, ne dozvoljavajući zaposlenima ulaz.

Centralni kairski Trg Tahrir danas je ispunjen hiljadama ljudi koji su se zajedno molili i tražili odlazak predsednika, a masovni protesti održavaju se i u Aleksandriji i drugim gadovima u Egiptu, navodi Bi-Bi-Si (BBC).

Stratfor: Šta god se desilo, mora da se desi danas

Odbijanje predsednika Egipta Hosnija Mubaraka da demisionira razgnevilo je demonstrante u Kairu koji su očekivali da će on to učiniti u sinoćnom govoru, ocenila je noćas američka analitička agencija Stratfor.

Zadatak Oružanih snaga Egipta nije spasavanje Mubaraka, već očuvanje sistema koji je 1950-ih godina uspostavio prvi predsednik, takođe vojnik, Gamal Abdel Naser.

Pred vojskom su danas tri mogućnosti: da dopusti demonstrantima marš na predsedničku palatu; da ih spreči u tome ili da državnim udarom smeni Mubaraka, smatra Stratfor.

Prva mogućnost omogućava masi, a ne vojsci, da smeni vlast i odluči o toku događaja, a druga - prvi put od izbijanja krize - dovodi vojsku u sukob sa masom što bi za vojsku bilo i politički neoportuno.

Jedina mogućnost je zato državni udar, piše Stratfor, tumačeći to time što za vojsku prethodne dve opcije nisu prihvatljive.

Što god se desilo, mora se desiti danas, jer je masa na nogama i kreće posle prepodnevne molitve, piše Stratfor ne isključujući ni mogućnost da se demonstranti mirno raziđu ako prevagne krilo među njima koje je zadovoljno time što je Mubarak sinoć potvrdio da septembra odlazi s vlasti.

Kriza diže cenu nafte

Cene nafte popele su se danas na blizu 88 dolara za barel posle jučerašnje odluke egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka da ostane na vlasti uprkos masovnim protestima.

Laka nafta za isporuku u martu je u Njujorku skuplja je za 96 centi i danas košta 87,69 dolara barel.

U Londonu, severnomrski Brent dobio je 86 centi prodaje se po 102,30 dolara za barel.

Egipat nije veći proizvođač petroleja, ali kontroliše Suecki kanal i obližnje naftovode.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Radio 021: VIDEO:Egipat konačno slobodan

B92: I u regionu slave ostavku Mubaraka

NaDlanu.com: Nekoliko hiljada građana Egipta jos slavi

Večernje novosti: Egipat : Građani i dalje slave