Izvor: B92, 06.Apr.2012, 11:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Litvanija ratifikuje SSP u junu?

Beograd -- Litvanija bi krajem juna trebalo da ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije, rečeno je Tanjugu u parlamentu te zemlje.

Litvanija je ostala poslednja zemlja-članica EU koja treba da ratifikuje SSP pošto je senat rumunskog parlamenta to učinio u sredu.

SSP će posle toga stupiti na snagu.

Ratifikacija SSP "uključena je u naše prolećno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zasedanje parlamenta, koje će biti krajem juna, ali još nije fiksiran konkretan datum ratifikacije", izjavio je zamenik direktora Odeljenja za međunarodne odnose litvanskog Parlamenta Rimantas Stankevičius.

Stankevičius je izrazio uverenje da će ratifikacija biti samo formalnost, pošto je ta tačka, kako je rekao, uvrštena u program parlamenta.

Mediji su spekulisali za Vilnjus, kao prethodno i za Bukurešt, da bi ratifikacija SSP mogla da bude odložena zbog nekih otvorenih pitanja u odnosima sa Srbijom.

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić ukazao je na to da bi Litvanija mogla da okleva s ratifikacijom SSP dok se ne reše neka sporna pitanja, a bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević ocenjuje da Litvanija neće sebi dozvoliti da ostane po strani od ostalih članica EU.

Simić je, u izjavi Tanjugu, kao razloge za moguće oklevanje Litvanije, naveo spornu privatizaciju Beogradske industrije piva, koju je kupila jedna litvanska kompanija, kao i nadmetanje litvanskog i srpskog kandidata za mesto predsedavajućeg Generalne skupštine UN.

Napominjući da su sve članice EU ravnopravne i da imaju mogućnost da zaustave odluke Brisela, Simić je podsetio na slučaj Grčke, koja je već godinama jedina članica EU koja blokira napredak Makedonije ka EU.

"Bez rešenja spornih pitanja na bilateralnoj osnovi između Srbije i Litvanije, mislim da ne možemo očekivati da bi SSP u dogledno vreme mogao stupiti na snagu", smatra Simić.

Pribićević se saglasio s mišljenjem da su neke "ne baš srećne" epizode u odnosima dveju zemalja poslednjih godina dovele do toga da Litvanija ostane poslednja članica EU koja nije ratifikovala SSP, ali je ocenio da ratifikacija neće biti dovedena u pitanje, jer ta baltička država, kako je rekao, ipak nije politička i ekonomska sila koja će sebi dozvoliti da ide suprotnim pravcem od ostalih članica EU.

"Mislim da je teško verovati da sada ona to ne bi ratifikovala, zato što niko ne voli da ostane sam, da svi ostali odu u jednom pravcu, a on da ostane u drugom. Mislim da to nije zemlja koja ima tu vrstu političke i ekonomske snage", rekao je Pribićević Tanjugu.

SSP, međunarodni ugovor koji su Srbija i EU potpisale 29. aprila 2008. godine, uspostavlja pravni okvir kojim se utvrđuju odnosi potpisnica u oblastima političkog dijaloga; regionalne saradnje; slobodnog kretanja roba, ljudi, usluga i kapitala; pravosuđa i unutrašnjih poslova; konkurencije; finansijske saradnje; usklađivanja zakona i u drugim oblastima.

Dve najvažnije obaveze koje Srbija preuzima ovim sporazumom su uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva Srbije s pravom EU.

Obaveza Srbije sastoji se u postepenom ukidanju carina na uvoz robe poreklom iz EU u prelaznom periodu. EU, s druge strane, ovim ugovorom potvrđuje slobodan pristup robi iz Srbije na tržište EU.

Da bi SSP stupio na snagu, neophodno je da bude ratifikovan u svim državama članicama EU i u Evropskom parlamentu. Do ratifikacije se primenjuje Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima, koji prestaje da važi od trenutka stupanja na snagu SSP.

SSP je 9. septembra 2008. godine ratifikovan u Skupštini Srbije, 19. januara 2011. godine u Evropskom parlamentu, a do danas su ga ratifikovale sve članice Unije, osim Litvanije.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na B92...