Izvor: RTS, 10.Dec.2012, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuvajtski kredit za Prokop
Premijer Ivica Dačić i generalni direktor Kuvajtskog fonda za razvoj, koji će odobriti kredit od 25 miliona evra za Prokop, potpisali ugovor o garanciji. Potpisan i ugovor o zajmu između "Železnica Srbije" i Kuvajtskog fonda za razvoj.
Predstavnici Vlade Srbije i kuvajtskog Fonda za arapski ekonomski razvoj (KFAED) potpisali su u Beogradu ugovore kojima je predviđeno da taj fond Srbiji odobri kredit od 25 miliona evra za izgradnju glavne železničke stanice Prokop >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Beogradu.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sastao se sa generalnim direktorom Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj Abdulvahabom el Baderom.
Nikolić je zadovoljan zbog odobrenog zajma Srbiji i ističe da je Srbija posvećena daljem unapređenju bilateralne saradnje sa Kuvajtom, saopštava Pres služba predsednika.
"Naši prijatelji iz Kuvajta mogu da doprinesu da Srbija izađe iz krize", kaže Nikolić, dodajući da postoje mnoge oblasti interesantne za ulaganje, kao što su infrastruktura i privreda.
El Bader se nada da će pored potpisanog ugovora o zajmu biti i drugih projekata koji će produbiti bilateralnu saradnju dve zemlje, naovodi se u saopštenju Pres službe predsednika.
Ugovor o garanciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonada za taj projekat potpisali su u Vladi Srbije premijer Ivica Dačić i generalni direktor fonda Abdulvahab el Bader.
Ugovor o zajmu između "Železnica Srbije" i Kuvajtskog fonda potpisali su direktor tog preduzeća Milovan Marković i Bader.
Premijer Dačić izjavio je posle potpisivanja ugovora da je ovaj kredit samo deo neophodnih sredstava za završetak projekta Prokop.
Dačić nije želeo da precizira rokove za završetak tog projekta, ističući da je u interesu Srbije da on bude završen što pre i da lokacija na kojoj se sada nalazi glavna železnička stanica u Beogradu može da se iskoristi za mnogo profitabilnije svrhe.
Premijer je napomenuo da je Srbija ovaj kredit dobila pod veoma povoljnim uslovima sa fiksnom kamatom od tri odsto godišnje, rokom otplate od 18 godina i grejs periodom od četiri godine.
Prema rečima Dačića, ovo je samo prvi deo mogućih projekata u saradnji sa Kuvajtom, jer postoje potencijali za saradnju u oblasti poljoprivrede, građevinarstva i vojne industrije.
Dačić je naveo da je obim spoljnotrgovinske razmene Srbije i Kuvajta sada zanemarljiv čak i za srpske okvire i da iznosi svega nekoliko miliona dolara.
Premijer je naglasio da je interes i želja Srbije da se odnosi Srbije i Kuvajta kao i drugih arapaskih zemalja snažno razvijaju.
Bader je istakao da taj fond radi u mnogim zemljama sveta koje imaju poteškoće u ekonomskom razvoju i da je srećan što mogu da pomognu i Srbiji i ovaj projekat je važan u tom pravcu. Mrkonjić predlaže kuvajtski poslovni centar u Beogradu.
Predlog o izgradnji Kuvajtskog poslovnog centra
Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić ponudio je predstavnicima Kuvajta da na sadašnjem lokalitetu Glavne železničke stanice u Beogradu, po njenom izmeštanju i izgradnji stanice Prokop, naprave Kuvajtski poslovni centar.
Mrkonjić je rekao i da će posle dužeg zastoja izgradnja "Prokopa" biti nastavljena na proleće 2013. godine.
On je predložio da Kuvajt na lokaciji stare železničke stanice napravi poslovni centar koji bi predstavljao njihovu evropsku bazu i najbolju vezu sa svim zemljama na Starom kontinentu.
"Naša vlada najbliža je odluci da se ova ekstra lokacija iskoristi za izgradnju velikog poslovnog prostora", rekao je Mrkonjić tokom sastanka sa generalnim direktorom Fonda za arapski ekonomski razvoj Abdulahom el Baderom.
"Vrednost zemljišta koji pripada prvoj zoni, i ima izvanrednu konekciju sa svim vidovima saobraćaja, kao i ogromnu frekvenciju ljudi procenjuje se na 10 milijardi evra", istakao je ministar Mrkonjić prilikom prezentacije.
Mrkonjić je kuvajtskoj delegaciji predstavio mogućnost pokretanja novog investicionog ciklusa koji bi obuhvatio izmeštanje stare železničke beogradske stanice, čijom bi se realizacijom završila i druga faza u izgradnji kompletnog železničkog čvora Prokop.
Kroz Beogradski železnički čvor, čiji je deo Prokop, prolaze međunarodne magistralne pruge koje preko Beograda povezuju Pariz sa Istanbulom, Budimpeštu sa Atinom i Bukurešt sa Barom.
Na železničkoj stanici Prokop treba opremiti preostala peronska stajališta i podići gornji sprat stanice na kome će se nalaziti komercijalni centar.
Gradnja Prokopa počela je 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka finansijskih sredstava, zatim je devedesetih nastavljena i prekinuta ponovo 2000. godine.
