Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Dec.2022, 15:47

Brnabić i Orlić: Međunarodna zajednica da ne okreće glavu od ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava želi da iskoristi da apeluje na partnere u međunarodnoj zajednici da ne okreću glavu od kršenja elementarnih ljudskih prava na KiM i činjenice da su srpskom narodu ona uskraćena.

Pozvala ih je i da u situaciji kada su, kako je rekla, privremene institucije u Prištini, na čelu sa Aljbinom Kurtijem, napravile od KiM poslednji geto na evropskom kontinentu - za Srbe i druge >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nealbance delanjem pokažu da se bore za zaštitu prava i sloboda svih.

"Pitanje ljudskih prava uvek je aktuelno i važno kao i borba za ljudska prava, borba koja nikada ne prestaje, čak ni u onim zemljama koje su dostigle najviši nivo njihovog poštovanja", rekla je Brnabić u Domu Narodne skupštine na skupu o ljudskim pravima, postignutim rezultatima i onome šta još treba uraditi.

Tim povodom Brnabić je naglasila da obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava ne bi bilo potpuno bez osvrtanja na situaciju na KiM.

"Moje obraćanje danas ne bi bilo potpuno iskreno, da se na dan kada slavimo ljudska prava i pričamo o njihovom stalnom i kontinuiranom unapređenju i jednakim šansama za sve, ne osvrnem i na situaciju na KiM", rekla je Brnabić.

Ponovo je upozorila na činjenicu da smo u 21. veku, na teritoriji KiM, u srcu Evrope, suočeni sa elementarnim kršenjem ljudskih prava, da su našem narodu na Kosovu i Metohiji, posebno tokom 2022. godine, uskraćena i ugrožena, osnovna ljudska prava pravo glasa, učešća na izborima, pravo na to da vas zastupaju demokratski izabrani predstavnici, konačno pravo na dostojanstven, bezbedan i siguran život.

Predsednica vlade naglasila je da se Srbi na KiM svakodnevno suočavaju sa kršenjem i uskraćivanjem osnovnih prava, ograničavanjem slobode kretanja; da žive pod stalnim pretnjama i suočeni sa provokacijama na dnevnom nivou.

"Predstavnici Privremenih institucija u Prištini, na čelu sa Aljbinom Kurtijem, napravili su od KiM poslednji geto na evropskom kontinentu - za Srbe i druge nealbance. I zato mi je danas važno da sa ovog mesta apelujem, još jednom, na sve naše partnere u međunarodnoj zajednici da ne okreću glavu od činjenica, da vide ono što se jasno i očigledno vidi, i da delanjem pokažu da se bore za zaštitu prava i sloboda svih", rekla je predsednica vlade na skupu koji se organizuje pod njenim pokroviteljstvom.

Brnabić je posetila da stalno i svuda, o ljudskim pravima treba razmišljati, stalno se preispitivati, uvek ih braniti, i o toj oblasti stalno pričati.

Izrazila je žaljenje što svedočimo tome da, jednom osvojena, ljudska prava ne predstavljaju garantovani standard i naglasila da je upravo zato borba stalna i kontinuirana.

Podsetila da je Srbija kao članica UN, duboko posvećena ispunjenju svih obaveza prema ratifikovanim konvencijama, a princip Da niko ne bude izostavljen je jedno od osnovnih načela svih naših politika.

"Srbija je prva država članica UN koja je razvila Instrument za primenu principa 'Da niko ne bude izostavljen' u svim zakonskim i strateškim dokumentima", rekla je i podsetila da se u decembru navršava osam godina rada vladinog Saveta za praćenje primene preporuka UN-a za ljudska prava.

Navela je da želja Vlade Srbije da taj savet dalje raste i da se unapređuje i proširuje.

"U ovom mandatu vlade, želimo da u radu saveta imamo veće učešće OCD kroz punopravno članstvo Platforme organizacija, kao i JLS. Želimo, takođe, i da pozovemo predstavnike PKS da uzmu učešće u radu saveta kako bismo zajedno radili na unapređenju ljudskih prava u radnom i poslovnom okruženju", rekla je ona.

Brnabić je navela i da su pred Srbijom dva preostala zadatka na putu zaokruživanja sistema međunarodne zaštite ljudskih prava i da je cilj da se ona ispune u 2023.

Ta dva zadatka su - ratifikacija Trećeg opcionog protokola uz Konvenciju o pravima deteta i ratifikacija Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

Brnabić je skup iskoristila da zahvali ministarki za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordani Čomić koja je učinila ogromne pomake kada je reč o unapređenju i zaštiti ljudskih i manjinskih prava, i jačanju i promovisanju kulture dijaloga u našem društvu.

"Usvojili smo Zakon o rodnoj ravnopravnosti i unapredili Zakon o zabrani diskriminacije, oba usaglašena sa pravom EU i međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava. Usvojili smo i Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije; Strategiju za rodnu ravnopravnost; Strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva; i Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Srbiji", kazala je.

Podsetila je i na vreme pandemije kada su se svi u državnom aparatu trudili da naprave balans između zaštite javnog zdravlja i zaštite svakog pojedinca, sa jedne strane, i očuvanja osnovnih ljudskih prava i što manje ograničavanje individualnih sloboda, sa druge"

"Verujem, nažalost, da će presedani koje su vlade širom sveta pravile tokom pandemije, ostati nešto što ćemo sa pažnjom morati da pratimo, i o tome razgovaramo, kako se takva i slična ograničenja ne bi zloupotrebljavala u budućnosti, već kako bi se striktno kontrolisala i definisala, i to upravo u okviru foruma kakve su UN.

Naglasila da konačno Vlada Srbije ostaje posvećena stvaranju inkluzivnog društva, društva koje poštuje različitosti, i poštuje sve manjinske grupe i zajednice, i osnovna prava svakog čoveka.

"To su vrednosti i principi koje svi mi moramo da čuvamo, ali hajde da pokažemo zajedno da su nam svima, za sve, humanost i uvažavanje dostojanstva i prava svakog ljudskog bića vrednosti koje ćemo braniti i čuvati po svaku cenu', rekla je predsednica vlade.

Orlić: Očekujemo da svet reaguje i ne ostane nem

Predsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić izjavio je danas, povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava, da je Srbija najbezbednije i najslobodnije mesto na svetu, i da čineći dobro svima očekujemo i da drugi imaju isti takav odnos prema nama i našem narodu.

"Upravo u vreme kada se ljudska prava svakodnevno na najbrutalniji način krše nad Srbima na Kosovu i Metohiji očekujemo da svet reaguje i ne ostane nem. Da se zaštite ti ljudi, jer su krivi izgleda zato što pripadaju jednom narodu", rekao je Orlić i naglasio da očekujemo da se međunarodna zajednica za srpski narod zauzme upravo onako kao što bi se zauzeli za svoj narod.

Prema njegovim rečima, ćutati pred dešavanjima na Kosovu i Metohiji, najveća je nepravda i najveća uvreda za svakog čoveka, kojim god jezikom govorio i ma kako se prezivao.

Osim Brnabić i Orlića i ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislava Žigmanova na skupu, kojim je i obeležno 75 godina od potpisivanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima govorili su i koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob i šef Misije OEBS-a u Beogradu Jan Bratu.

Skupu su prisustvovali predstavnici diplomatskog kora, sudske vlasti, verskih zajednica, nevladinih organizacija i udruženja, a najboljim od njih dodeljene su zahvalnice za doprinos u unapređenju ljudskih prava, koje su izrađene na ručno rađenom papiru udruženja Naša kuća. Među dobitnicima bila je i bivša ministarka Gordana Čomić.

Kisić: Negovati razumevanje, poštovanje i međugeneracijsku saradnju

Neophodno je negovati razumevanje, poštovanje i međugeneracijsku saradnju, poručila je danas ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić.

Ona je na okruglom stolu "Da niko ne bude izostavljen solidarnost za sve generacije" koji je organizovan povodom 10. decembra - Međunarodnog dana ljudskih prava, ocenila da je međugeneracijska saradnja vrlo jednostavna.

"U skoro svakom domu imamo par generacija, ne slažemo se baš po svim pitanjima, ali je bitno da uvažavamo jedni druge, da se razumemo, učimo jedni od drugih i pružamo međusobnu podršku i pomoć kada je to potrebno, rekla je ona.

Čestitajući istakla je da bez obzira na životno doba moramo da radimo zajedno i na primeru međugeneracijskog uvažavanja pokažemo koliko smo kao društvo zreli.

Dodala je da će dalja izgradnja društva jednakih mogućnosti, koje jača solidarnost, uvažava i prihvata razlike, društva koje brine o svakom svom stanovniku, biti i u narednom periodu jedan od glavnih ciljeva rada svih institucija Republike Srbije.

Istakla je da je misija Ministarstva da poveže mlade i stare, koji su podjednako važan resurs svakog društva.

Okrugli sto održan je u okviru skupa Da niko ne bude izostavljen u susret obeležavanju 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima koji je u Domu narodne skupštine organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...