Izvor: B92, 19.Avg.2019, 12:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KiM najugroženije bivšim džihadistima - šestina povratnika iz cele Evrope sa Kosova
Vašington, Priština -- Zemlje Zapadnog Balkana, posebno kosovska teritorija, najviše pogođeni brojem povratnika sa ratišta u Siriji i Iraku.
To je pokazalo nedavno istraživanje američkog stručnjaka za bezbednost Adrijana Štunija, piše Glas Amerike, na albanskom jeziku.
Štuni kaže da je opasnost znatno povećana s povratkom džihadista, žena i dece iz zone konflikata, a najalarmantnija situacija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je na tzv. Kosovu, gde je zabeležen najveći broj džihadista povratnika.
On smatra da Priština ne može sebi da priušti njihovu reintegraciju u kosovsko društvo.
"Povratak stranih boraca iz terorističkih organizacija poput 'Islamske države' i Al Kaide utiče na bezbednost na Zapadnom Balkanu", kaže Štuni, koji je stručnjak za spoljnu politiku i bezbednost.
Normalno je, ističe, da povratak pripadnika radikalnog islama iz zona konflikata u Iraku i Siriji, povećava bezbednosni rizik u svim zemljama Zapadnog Balkana, posebno na tzv. Kosovu.
Podseća se da se, prema poslednjem istraživanju stručnjaka za Zapadni Balkan, u zemlje Zapadnog Balkana vratilo oko 460 osoba koje su ratovale za tzv. Islamsku državu i Al Kaidu, među kojima su žene i deca.
Prema istom istraživanju, 260 ih je izgubilo život u bitkama, dok je 500 i dalje u zoni sukoba, a sa Kosova ih je, prema statistici, najviše.
"Kosovo ima negde oko 250 povratnika. Cela evropska zajednica ima 1.500. Verujem da brojevi govore sami za sebe", kaže Štuni, prenela je RTK, na albanskom jeziku.
Štuni smatra da Prištini nedostaju finansije i stručnost za borbu protiv ove pojave i smatra da je pomoć EU jedini izlaz iz trenutne situacije.
"Problem na Balkanu ne treba posmatrati izolovano i Evropska unija bi tu pomoć trebalo da shvati, ne kao pomoć Balkanu, već kao pomoć za povećanje nivoa bezbednosti u Evropi", naveo ne Štuni.
Pritom, dodao je, fokus ne bi trebalo da bude samo na borcima sa stranih ratišta, već i na ženama, koje su takođe indoktrinirane tokom boravka u zonama konflikata.
A još veći problem su, ističe, deca, koja bez neophodne rehabilitacije, što je dugotrajan proces, ne mogu da idu ni u školu.
Njima je, kaže Štuni, neophodna prethodna psihološka pomoć stručnih ljudi obučenih za rad sa ovakvom decom, jer bi u suprotnom moglo doći do ozbiljnih problema.
Ne treba, smatra Štuni, zaboraviti i da povratak pojedinaca i porodica nije dobro prihvaćen kod drugih ljudi u njihovim sredinama.
"Nije isključeno da je postojala finansijska iskušenja za njihov odlazak na ratišta, ali to nisu plaćenici. Govorimo o ljudima koji veruju u ideologiju i spremni su da daju svoj život i žrtvuju se za tu ideologiju…”, rekao je Štuni i ističe da je borba protiv ideologije veoma teška.
Upozorava, naime, da je reč o ideologiji koja je preživela mnoge bombaške napade, mnogo ratova, mnogo zatvora i logora.
"To bi trebalo da nas natera da shvatimo da to nije grupa, to nije nešto što će samo od sebe nestati, to je gangrena koja je već preti balkanskom društvu", kaže Štuni.
