Izvor: B92, 13.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako će Srbija proći pred Sudom
Beograd, Podgorica -- Zastupnik SCG u procesu BiH protiv SCG za genocid kaže da je Srbija pred Sudom iznela jake argumente u svoju odbranu.
Glavni pravni zastupnik odbrane Srbije i Crne Gore po tužbi Bosne i Hercegovine za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu Radoslav Stojanović ocenio je u emisiji Poligraf na TV B92 da bi ipak pozicija Srbije mogla biti još bolja da je pronađen i Haškom tribunalu izručen Ratko Mladić. Presuda će biti izrečena 26. februara. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Pokazali smo da ogroman broj navoda iz tužbe BiH nije tačan i zato smatramo da Sud ne može na osnovu njih da donese presudu kojom bi oglasio Srbiju odgovornom za počinjeni genocid u BiH", kazao je Stojanović.
"Mislim da smo uspešno pokazali da njihova tužba predstavlja akt koji u najvećoj meri liči na ratnu propagandu, a da malo ima stvarno zasnovanih činjenica na osnovu kojih bi Sud mogao da donese presudu koja bi se mogla smatrati pravednom", kaže on.
Stojanović kaže i da je pozicija Srbije mogla biti još bolja da je pronađen i izručen Ratko Mladić. "Bosanska strana ostala bi i bez argumenta da Srbija i danas pruža utočište najodgovornijem za zločin u Srebrenici", smatra Stojanović.
"Kažem da je to naša slaba strana i bojim se da će to biti navedeno u presudi kao odgovornost Srbije, ali u tom bi slučaju smatrao, sasvim otvoreno kažem, da smo dobili spor, jer nam je bio cilj da se ne donese odluka kojom se Srbija čini odgovornom za učinjeni genocid, a ne kažnjavanje, to je post factum događanje. Znači, Srbija nije učinila genocid, ali je kriva, recimo, što nije sudila onima koji su optuženi da su činili", kaže on.
Crna Gora: Strepnja zbog presude
Predsednik crnogorske skupštine Ranko Krivokapić izjavio je da sa strepnjom očekuje presudu. Krivokapić je Televiziji Crne Gore kazao da je Crna Gora "propustila priliku i napravila grešku" što u timu koji je zastupao interese državne zajednice pred sudom u Hagu nije imala "zastupnika svojih interesa".
"Strepim zbog pravnih neaktivnosti, a ne zbog suštinskog položaja Crne Gore, jer se spor može izgubiti kad ste pravi, a niste dobro branili svoje interese. Nadam se da će suština nadvladati formu pasivne legitimacije Crne Gore", kazao je Krivokapić.
Predsednik crnogorske skupštine se založio da se sa Vladom Hrvatske potpiše memorandum kojim bi Crna Gora nadoknadila štetu pričinjenu na dubrovačkom području tokom rata.
Krivokapić je kazao da nije reč o ratnoj odšteti, već o nadoknadi za "moralnu i političku odgovornost, a ne za ratno dejstvo".
On je ocenio da bi se tim sporazumom o nadoknadi zatvorila "tamna" stranica u odnosima Hrvatske i Crne Gore i ukazao da je hrvatska strana za takvo rešenje pokazala "dobru volju". "Ti zahtevi nisu veliki, oni su više u sferi simbolike nego objektivnih materijalnih šteta", zaključio je Krivokapić.
Crna Gora je 2005. godine platila Hrvatskoj 375.000 evra za stočni fond uništen tokom rata u Konavlima.
Hrvatski ambasador u Crnoj Gori Petar Turčinović je nedavno izjavio da je ostatak nadoknade stvar dogovora i da isplata ne mora biti isključivo u novcu, već u akcijama u državnim preduzećima i u drugim oblicima kompenzacije.
Tužba i presuda
Presuda po tužbi BiH protiv SRJ, odnosno SCG, za genocid u ratu u Bosni treba da bude izrečena 26. februara, zvanično je potvrđeno u Međunarodnom sudu pravde.
Nakon izricanja presude, predsednica najvišeg svetskog suda Rozalin Higins će, kako je najavljeno, dati specijalnu izjavu za medije.
Spor je u martu 1993. pokrenula Bosna i Hercegovina zahtevom da se tadašnja SR Jugoslavija proglasi odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
Usmena rasprava o pitanjima nadležnosti i suštini spora održana je u proleće 2006. i zaključena je zahtevom da se SCG proglasi odgovornom za genocid, koji je, "posredstvom svojih organa i entiteta", počinila u Bosni i Hercegovini ili, alternativno, za saučesništvo, odnosno pomaganje i podržavanje genocida koji su počinili pojedinci, grupe i entiteti.
Od najvišeg svetskog suda je, takođe, traženo da konstatuje da Beograd i dalje krši Konvenciju o genocidu, time što ne izručuje Tribunalu osobe optužene za taj zločin, poput Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
Od Međunarodnog suda pravde je dalje zahtevano da Srbiju i Crnu Goru - ukoliko se ustanovi da je odgovorna za genocid - obaveže da Bosni i Hercegovini i njenim građanima nadoknadi štetu i gubitke nanete nezakonitim aktima.
Predloženo je da se stranama ostavi rok od godinu dana od donošenja presude da se same dogovore o "prirodi, obliku i iznosu kompenzacije", a ukoliko one to ne uspeju odluku bi, u posebnoj proceduri, trebalo da donese Međunarodni sud pravde.
Predstavnici SCG su tokom prošlogodišnje usmene rasprave osporavali nadležnost Međunarodnog suda pravde da presuđuje u ovom sporu i negirali da je zvanični Beograd imao bilo kakve veze sa snagama koje su između 1992. i 1995. činile zločine u BiH.
Negirali su, takođe, da su zločini počinjeni u BiH dosegli razmere genocida.
.jpg)
