Izvor: Politika, 13.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izborna renta i verodostojnost politike
Prvi dani izborne kampanje za vanredne parlamentarne izbore samo su potencirali poodmakle procese duboke političke krize u našoj zemlji.
Dojučerašnji koalicioni partneri već su u prvoj nedelji izborne kampanje porušili sve mostove i gotovo je nemoguće očekivati da bi DSS i DS mogli opet da formiraju koalicionu vladu. To poglavlje ovdašnje politike je očigledno za duže vreme okončano, iako od naših političara može sve češće da se čuje univerzalna odstupnica koja glasi: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nikad ne reci nikad. Oni na taj način samo pokušavaju da ublaže pogubni nedostatak elementarne doslednosti u našoj politici koja se sada javlja kao poprište ogoljene političke trgovine.
Sama lista za Evropsku Srbiju predvođena Demokratskom strankom izuzetno je politički heterogena, a veliko je pitanje da li će opredeljenje za evropski put Srbije biti ono vezivno tkivo koje će moći da izgladi sve političke neravnine i, što je još važnije, da motiviše i odlučnije pokrene birače. Osnovna slabost ove koalicije je u njenoj ideološkoj i političkoj nekonzistentnosti, a samim tim i nedoslednosti. Ovo okupljanje, zapravo, neodoljivo podseća na političku formulu skraćenog DOS-a, čija je osnovna slabost i bila u velikoj heterogenosti i nerealnim i nezajažljivim ambicijama lidera malih i gotovo nepostojećih stranaka.
Zato blok proevropskih snaga ima ozbiljan problem da iskaže svoju privrženost državotvornim načelima i odbrani teritorijalnog integriteta, jer heterogenost ove koalicije nije jasan i ubedljiv garant verodostojnosti politike DS sadržane u opredeljenju sa predsedničkih izbora da je Kosovo sastavni deo Srbije i da je neprihvatljiva promena državnih granica. Nagoveštavanje moguće saradnje sa LDP-om, strankom koja istrajava na stavu da treba priznati nezavisnost Kosova, samo je dokaz više da ova koalicija ima problema da iskaže svoju autentičnost i verodostojnost.
Ova koalicija ima još jedan izuzetno težak problem, a to je njeno oslanjanje na političku retoriku iz 2000. godine i pozivanje na uveliko potrošene ideološke parole o srećnoj budućnosti, koja će stići odmah posle pobede proevropskih snaga. Mnoga su velika i gromoglasna obećanja o boljem životu potrošena za ovih osam godina, stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla i egzistencije, beda i socijalno beznađe šire se sve više, bili smo svedoci nekontrolisane, nepravedne i brutalne privatizacije; stvara se uski krug izuzetno bogatih, a na drugoj strani jedva preživljava veliki broj sve siromašnijih i očajnijih građana, tzv. tranzicionih gubitnika. Sve izraženija je i sprega politike i tajkunskog kapitala. Pozivati se sada na petooktobarske ideale i opasnost na povratak u devedesete samo je izraz nesposobnosti i nespremnosti demokratskih snaga da se suoče sa veoma dubokom socijalnom i ekonomskom krizom. Mnogo je lagodnije posegnuti za oprobanim političkim parolama i obećanjima koja su do sada donosila izborni uspeh nego suočiti se sa realnim političkim i istorijskim izazovima.
Spominjati pobedničku izbornu rentu sa predsedničkih izbora kao jednu od važnijih aduta u ovoj izbornoj kampanji mogu samo oni marketinški i partijski magovi koji nemaju stvaran uvid u kretanje izbornog raspoloženja.
Ovi izbori će definitivno odrediti i političku sudbinu Demokratske stranke Srbije i njenog lidera Vojislava Koštunice. U prvim nastupima u izbornoj kampanji jasno je da ova stranka kreira atmosferu o prihvatljivosti stvaranja velike koalicije sa Srpskom radikalnom strankom, i to insistiranjem na nacionalno i državno odgovornoj politici. Javnost u Srbiji se intenzivno priprema za mogućnost ovakve koalicije koja će svakako dramatično preoblikovati naš politički i društveni život. Prihvatljivost ovako strukturisane koalicije više nikog ne iznenađuje i opasnost od dolaska na vlast radikala više nije onaj odlučujući faktor koji može presudno uticati na opredeljenje birača da i dalje glasaju samo protiv mogućnosti da ova stranka postane deo vladajuće koalicije. DSS će ovoj koaliciji dati onaj neophodan politički legitimitet i na taj način omogućiti da radikali, koji nisu promenili svoju osnovnu retrogradnu političku koncepciju, konačno postanu sistemska stranka.
Ali u ovoj izbornoj kampanji dešavaju se i do sada „nezamislive stvari” – da političku saradnju nagoveštavaju i najljući politički protivnici: DS izražava spremnost da ponudi saradnju SPS-u koji takođe nije promenio svoja osnovna politička polazišta. Zato i koaliciono približavanje DSS-a i SRS-a sledi realnu dinamiku političkog života u Srbiji. Ko će u toj koaliciji realno profitirati ostaje da se vidi, ali dosadašnja iskustva pokazuju da su radikali uvek uspevali da izađu jači iz takvih saveza. Takav ishod je realan i kad je DSS u pitanju, jer je zalaganje za odgovornu nacionalnu i državnu politiku teren na kome se najbolje snalazi SRS. A DSS je u situaciji da gubeći svoje evropsko opredeljenje postane samo još jedna od stranaka koja pokušava da na političkom prostoru, koji neprikosnoveno pokriva radikalna stranka, otrgne koji politički poen za sebe. To je veoma neizvestan i rizičan poduhvat koji može poništiti politički identitet DSS kao stranke koja je u sebi pokušavala da pomiri nacionalne i demokratske principe.
Posebno je pitanje da li ova moguća „državotvorna i nacionalno odgovorna vlada” može Srbiji doneti toliko potrebnu stabilnost ili će ona predstavljati tek uvod u dalje velike političke sukobe i podele.
Marinko M. Vučinić,publicista
[objavljeno: 14.04.2008]
