Izvor: Blic, 20.Jul.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija propadanja
Kako u zemlji koja ne napreduje juče uvek teži da izgleda bolje nego danas, možda ima smisla percepciju uporediti sa koliko-toliko pouzdanim podacima. Dakle, u poslednjih trideset godina, Srbija je zabeležila privredni rast od otprilike minus jedan odsto godišnje. To je, naravno, katastrofalan rezultat i ne sluti na dobro, budući da je obično potrebna zaista značajna promena, pojednostavljeno rečeno, svega – da bi se preokrenuo jedan toliko dug trend.
Stvari izgledaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bolje kada se tih trideset godina razdeli na tri desetleća. Osamdesetih godina prošloga veka privreda je uglavnom stagnirala. Ključno za taj period je bila promena u političkom opredeljenju javnosti. Od shvatanja da su liberalna privreda i demokratizacija u interesu Srbije došlo se do masovne podrške autoritarizmu i veličanju upotrebe sile. Potom da su teritorije važnije od ljudskih prava – što se zvalo, zanimljivo, politikom „humanog preseljavanja".
U sledećih deset godina, međutim, plaćena je cena te politike. Da bi se videlo kolika je, možda ima smisla odmah se zapitati kakav je privredni rast ostvaren u poslednjih deset godina? Prosečan godišnji realni rast je bio oko 4,5 odsto. Kako je nivo proizvodnje sada negde oko 75 odsto onoga od pre dvadesetak godina, a otprilike toliki i u odnosu na onaj od pre tridesetak godina, to znači da je za vlade socijalista, radikala i „humanista" – godišnji privredni rast bio oko minus 4,5 odsto.
U poslednjih deset godina, opet, uprkos privrednom rastu, dramatično je smanjena zaposlenost i povećan je spoljni dug, a nije ni obezbeđena fiskalna stabilnost. Usled čega će biti potrebno sledećih deset godina dovesti bilanse u red. Ukoliko neki novi „humanisti" ponovo ne dovedu silu na vlast.
