Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Apr.2010, 22:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hitan paket pomoći Grčkoj i nemačka kočnica

ATINA - Paket pomoći Grčkoj u vrednosti od 45 milijardi dolara od zemalja članica evro zone i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) trebalo bi da olakša Atini isplatu duga za ovu godinu, ali njegova isporuka je otežana zbog prigovora Nemačke koja smatra da će to biti preveliki teret za njenu ekonomiju.

Nemački parlament bi trebalo da donese odluku o učešću u zajmu Grčkoj, ali kancelarka Angela Merkel suočava se 9. maja sa ključnim izborima u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << gde uživa najveću popularnost, i odbila je da pre toga razmatra pitanje grčkog zajma.

Još oštrije mere štednje

Merkelova je danas navela da Atina treba da bude spremna na još oštrije mere štednje od onih koje je već uvela, kao i da one možda neće trajati samo godinu dana, već mnogo godina, "dok ne dovede svoju ekonomiju u red".

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble rekao je da Berlin neće početi da razmatra zahtev Atine za pomoć sve dok Grčka ne završi razgovore sa EU i MMF o detaljima paketa pomoći i daljim merama štednje.

Zbog nemačkog protivljenja danas je došlo do naglog skoka kamatne stope na grčke obveznice na finansijskim tržištima, koja je dostigla čak 10 odsto, prvog radnog dana berzi posle petka kada je Grčka tražila aktiviranje paketa pomoći zemalja evro zone i MMF.



Već viđeno

Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu izrazio je očekivanje da će MMF odobriti svoj deo zajma (15 milijardi evra) u prvih deset dana maja.

"Ukoliko bi neki evropski parlamenti odložili odobravanje svog dela pomoći, zajam MMF mogao bi da posluži kao most za finansiranje iz drugih izvora", ocenio je Papakonstantinu.

Tržišta obveznicama, međutim, strahuju da bi Grčka mogla, ukoliko bi dobila traženu pomoć, jednog dana da prosto kaže da ne može da je vraća ili da pribegne restrukturiranju duga.

Ta vrsta kolapsa ne bi bila jedinstvena, jer se nešto slično već desilo u Argentini 2001. i Rusiji 1998. Analitičari, takođe, strahuju, da bi dužnička kriza mogla da se proširi i na druge problematične zemlje evrozone, kao što su Portugal, Španija i Irska.

Zbog toga bi zajmodavci mogli da postanu još odbojniji, uvodeći više kamate na zajmove za vlade.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...