Izvor: Southeast European Times, 18.Mar.2013, 17:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Građani Balkana muče muku sa otplatom dugova

Države preduzimaju mere, a građani na sudu pokušavaju da reše problem nagomilanih dugova.

18/03/2013

Kruno Kartus i Aleksander Pavlevski za Southeast European Times iz Osijeka i Skoplja -- 18.3.2013.

I dok se države širom regiona bore sa budžetskim poteškoćama, mnogi građani na Balkanu ne mogu da se izbore sa problemima vezanim za lične finansije.

Prosečan dug u Bosni i Hercegovini (BiH), Srbiji i Makedoniji je između 700 i 900 evra >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << po građaninu. U Hrvatskoj, oko 250.000 ljudi nije u stanju da plaća svoje račune, što je stvorilo oko 18 milijardi evra nenaplaćenih dugova. U Turskoj skoro milion građana i malih i srednjih preduzeća nije u stanju da vraća kredite.

„Dug prosečne porodice osam [puta je veći od prosečne] mesečne karte u BiH“, kaže zaSETimesMuris Ćirčić sa Ekonomskog fakulteta u Sarajevu. „Pozajmice od banaka [rastu], plate stagniraju, a troškovi života se povećavaju.“

Države preduzimaju mere da ublaže takvu situaciju, a mnogi ljudi zatražili su pomoć na sudu.

Hrvatska je usvojila izmene i dopune svog zakona o potrošačkim kreditima, kojim će građani biti sprečeni da se prezaduže.

„Ograničićemo dozvoljeni minus po bankovnim računima sa aktuelne tri mesečne plate na samo jednu. Građanima će biti omogućeno da pokriju postojeći minus u obliku zajma u roku od godinu dana“, kaže hrvatski ministar finansija Slavko Linić.

Linić je takođe rekao da država radi sa narodnom bankom na ograničenju kamatnih stopa na stambene kredite.

Krediti u švajcarskim francima

U međuvremenu, nezadovoljni građani pokrenuli su tužbu u Hrvatskoj protiv osam banaka zbog ugovaranja kredita vezanih za švajcarski franak, koji je nedavno oslabio u odnosu na evro. Više od 100.000 građana uzelo je kredite u francima i zbog promena kamatnih stopa, rate su im skočile za između 35 i 100 odsto.

Udruženje Franak pokušava da spreči odobravanje takvih kredita u budućnosti i zalaže se za bolje definisanje aktuelnih kredita.

Građani u Hrvatskoj i Srbiji pokušavaju da restrukturiraju kredite vezane za švajcarski franak. [AFP]

„Tražimo da se preostale deonice u kreditima, indeksirane u švajcarskim francima, preračunaju u hrvatsku kunu, sa kamatom koja je važila u trenutku otplate svakog kredita“, kaže zaSETimesGoran Aleksić, koordinator pravnog tima Udruženja Franak.

Aleksić kaže da je regionalna saradnja važna kada se predlažu novi propisi. On kaže da, po srpskom zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, krediti moraju da imaju varijabilne i nevarijabilne parametre koji određuju kamatne stope, dok konačna stopa ne bi trebalo da bude veća od početne.

Banke kažu da su sposobne same da procene rizike i da su uvek upozoravale klijente da je kašnjenje u isplati rata kredita izuzetno skupo.

„Uzeo sam kredit u švajcarskim francima. ...U početku je bilo dobro, ali posle izvesnog vremena više nisam mogao da plaćam rate“, kaže zaSETimesDan Vasilesku iz Bukurešta. „Ugovorio sam još jedan kredit da bih mogao da zatvorim kredit u švajcarskim francima. Dve godine posle uzimanja kredita u švajcarskim francima već sam bio tri puta otplatio iznos koji sam prvobitno uzeo.“

U Srbiji, gde više od 25.000 građana imaju kredite vezane za švajcarski franak, vlasti su zatražile produženje rokova otplate i trude se da se krediti konvertuju u evre. Pominje se i mogućnost podele troškova, gde bi država, građani i banke platile jednak deo duga.

Beograđanin Sreten Rajević uzeo je stambeni kredit u švajcarskim francima pre pet godina, a danas se muči da ga vrati.

„Mesečne rate skočile su mi sa 250 na 300 evra. Sa drugim troškovima života teško mi je izdržavam svoju porodicu. Nadam se da će banke i država uskoro pronaći rešenje“, kaže Rajević zaSETimes.

Regionalni problem

Male plate i veliki troškovi svakodnevica su građana širom Balkana.

Igor Stanevski iz Kumanova kaže da su krediti neophodni zbog malih zarada.

„Sa platom od 300 evra ne mogu da platim struju i vodu i da imam za hranu i prevoz za sebe i četvoro članova porodice. Zbog toga moram da uzmem kredit koji ne znam kako da vratim“, kaže Stanevski zaSETimes.

Građani širom regiona su pod velikim finansijskim pritiscima. [AFP]

Vlada BiH je, s namerom da ublaži takvu situaciju, uvela mere kojima je bankama omogućeno da klijentima ponude mogućnost produženja roka otplate za godinu dana uz niže kamate. Da bi neko mogao da se kvalifikuje za novi raspored otplate, potrebno je da kasni sa otplatom najmanje tri meseca, a prihodi tokom ta tri meseca moraju biti 20 odsto manji od dugovanog iznosa. Samo 0,04 odsto građana koji su uzeli kredite učestvovalo je u tom programu 2012. godine.

Mijo Mišić, izvršni sekretar Udruženja banaka BiH, kaže zaSETimesda svaki novi dug može dovesti do finansijske provalije.

„Građani dižu nove kredite da bi otplatili stare. Logična posledica je da se broj onih koji ne mogu da otplate kredite povećava. Na početku globalne ekonomske krize, ukupni procenat neotplaćivanih kredita u BiH iznosio je 3,2 odsto, a sada je ta stopa veća od 12,7 odsto“, kaže Mišić.

Kako navodi Narodna banka Makedonije, dug građana povećao se za 180 miliona evra u protekle dve godine, a broj blokiranih bankovnih računa zbog tužbi povećan je prošle godine za 22 odsto.

U Turskoj, dugovima se pripisuje krivica za 250 samoubistava u poslednjih osam godina, a u zatvorima se nalazi oko 18.000 ljudi zbog neplaćanja dugova bankama. Turska bankarska unija tvrdi da se broj privatnih klijenata koji kasne sa plaćanjem 2012. godine više nego udvostručio -- sa 311.253 u 2011. na 773.000 u 2012.

Problem se proširio kad su građani krenuli da koriste kreditne kartice. Prema turskoj Agenciji za regulaciju i nadzor banaka, u toj zemlji postoji oko 68 miliona aktivnih kreditnih kartica, što je stopostotno povećanje u poslednje četiri godine.

Pomenuta agencija radi na novim propisima kojim će biti utvrđen minimalni iznos otplate za svaki rok, u skladu sa kreditnim limitom klijenta. Klijentima koji ne plate minimalni iznos tri roka uzastopno neće biti dozvoljeno da podižu gotovinu svojim kreditnim karticama.

Ivana Prgomet, portparol Hrvatske udruge banaka, kaže zaSETimesda bi vlada i vodeće ličnosti iz sveta finansija trebalo da edukuju javnost.

„Potrebno je povećati stepen finansijske pismenosti građana koordiniranom akcijom regulatora i banaka“, kaže Prgomet.

Dopisnici Katica Đurović iz Beograda, Menekse Tokjaj iz Istanbula, Ana Lovaković iz Sarajeva i Gabrijel Petresku iz Bukurešta učestvovali su u sastavljanju ovog izveštaja.

Nastavak na Southeast European Times...