Izvor: Večernje novosti, 22.Dec.2016, 16:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Goli otok i pred naučnom Evropom!

Doktorat Beograđanke Milice Prokić o užasu logora prvi van granica bivše Jugoslavije. Rad odbranila 9. decembra na Odseku za istoriju britanskog Univerziteta u Bristolu GOLI otok - telesna istorija zatvorskog ostrva i njegovih zatvorenika 1949 - 1956", naslov je doktorata Beograđanke Milice Prokić, koji je 9. decembra odbranila na Odseku za istoriju Univerziteta u Bristolu u Engleskoj! Ovo je prvi doktorat o golootočkim stradalnicima odbranjen u Zapadnoj Evropi, ali i >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << izvan granica bivše Jugoslavije. Nije slučajno da se ova mlada Beograđanka posvetila istraživanju užasa Golog otoka. Njena porodica - baka, deda, bakina sestra i njen muž, preživeli su torturu zatočeništva u kazamatima neposlušnih i politički nepodobnih, krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina minulog veka. Ali, na neki način, veliki oslonac Miličinom radu bila su dela akademika Dragoslava Mihailovića, kojem je juče u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti predočila rezultat svog višegodišnjeg rada. Bio je to dirljiv susret "sudionika" - onog koji je Goli otok preživeo i mladog naučnika koji je istraživanja golootočkih strahota pretočio u rad. - To je, mogu da kažem, istorija telesne kazne i istorija telesnog iskustva zatočenika - kaže Milica Prokić. - Sve ono kroz šta su prošli. Psihička prisila kroz fizičko maltretiranje, kako se to naučno kaže, "unikatna kultura nasilja" je jugoslovenski endem, jedinstveno primenjivan u informbirovskim logorima. To je ogroman, neverovatan spektar najstrašnijeg maltretiranja i teško je poverovati da su se takve stvari događale. Dnevnik bake, golootočanke Mirjane Lopičić Perpar, Milici je bio prvi putokaz u ovu tešku temu. - Baka je pola godine bila, pre nego što je deportovana na Goli otok, zatočena u Glavnjači, beogradskom kazamatu koji je upisan u sećanje stradalnika kao jedan od najzloglasnijih - priča nam Milica. - U jednoj samici, 1951. godine, bila je čak 40 dana. Moja mama je, tada, imala tri godine, a baki su islednici govorili da će je videti tek kada diplomira. Da bi sačuvala razum, baka je grebala i crtala po zidu. Pošto je Glavnjača srušena, a nalazila se na mestu gde je današnji Prirodno-matematički fakultet, taj zid sam "gradila" po bakinom dnevniku. I vizuelno ga "izgradila" za diplomski rad na Likovnoj akademiji u Beogradu. Tako je krenulo moje istraživanje o Golom otoku.POČASNI GOST NAUČNOG SKUPA Mnogo mi je važno što je ovako mlada naučnica iz Srbije uspela da u Zapadnoj Evropi doktorira sa temom o Golom otoku - rekao nam je juče akademik Dragoslav Mihailović. - Jer, ne možemo se nadati da će se negde na Istoku razgolititi ta zloglasna priča. Mi smo pri SANU napravili i biblioteku "Goli otok" u kojoj već ima oko 200 knjiga. Na prošlom sastanku Odbora za Goli otok, dogovorili smo se da, sledeće godine, organizujemo naučni skup o Golom otoku, a doktor Milica Prokić biće naš počasni gost. Nastavilo se, kaže naša sagovornica, tako što je želela da uradi video-esej. Da bi to ostvarila, intervjuisala je akademika Dragoslava Mihailovića, kao i desetine golootočana. - Kada sam shvatila vrednost snimljenog materijala, pitala sam stručnjake u Velikoj Britaniji šta da uradim, a oni su me posavetovali da ga dokumentujem kroz doktorsku tezu - kaže Milica. - Tako sam i uradila, ali sam uz izjave i svedočenja golootočana, za doktorat iskoristila i mnogobrojna dokumenta iz Arhiva Srbije i Arhiva Jugoslavije. Osim toga, kao sekundarne istorijske izvore, koristila sam i literaturu koja je ostala od golootočana. Jer oni su, u onim decenijama kada se o tome nije moglo ili smelo posebno otvoreno govoriti, na sebe preuzeli zadatak koji je trebalo da rade istoričari. Taj fond čini više od 150 publikacija, koje pomažu da se konstruiše svakodnevno stradanje na Golom otoku. Na Zapadu se, kako kaže naša sagovornica, o golootočkim stradanjima vrlo malo zna, ali veruje da je njen doktorat mali doprinos da istina o Golom otoku dopre u Evropu.Milica Prokić sa mentorom Akademikom Dragoslavom Mihailovićem - Ima nekoliko kolega koji su u ovoj deceniji počeli da se bave ovom temom sa naučne strane - priča nam Milica. - Ranije, bilo je samo dvoje istoričara koji su se Golim otokom rubno bavili. Spominju ga, međutim, kao prolaznu fusnotu baveći se temom raskida Tita i Staljina. Navode, istina, da su zbog tog raskola neki ljudi robijali, kažu i da je to bilo teško, ali ne idu u detalje i ne bave se suštinom. Verujem, ipak, da će sa mojim doktoratom istina polako izaći na videlo. PSIHOANALIZA NAČINA ISLEĐIVANjA Znam za nekoliko istraživača koji nisu iz Srbije, a bavili su se Golim otokom - kaže Milica. - Pre dve godine, istorija informbirovskih logora bila je tema doktorata Martina Previšića na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Sa aspekta istorije psihijatrije, Golim otokom bavi se i Ana Antić na Univerzitetu Birgberg u Engleskoj. Njih je zanimao način ispitivanja ljudi i njen rad je u maju objavljen u jednoj velikoj publikaciji koja se bavi psihoanalizom ispitivanja političkih zatvorenika u Istočnoj Evropi. Nedavno je izašla i knjiga Katarine Tačinske iz Poljske o golootočkoj književnosti i memoaristici kao posebnoj grani književnosti.

Nastavak na Večernje novosti...