Izvor: Blic, 18.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Genije već u kolevci
Genije već u kolevci
Da li je mozak novorođenčeta tabula rasa, prazna ploča koju kultura i iskustvo tek treba da popune? Ili je taj organ genetski predodređen da funkcioniše na najbolji mogući način, pa, samim tim, poseduje sve informacije koje su neophodne za razvoj deteta? Fascinantna pitanja, oko kojih su neurolozi često lomili koplja. Danas su, međutim, genetičari, psiholozi i neurolozi saglasni u oceni da istina ima dva lica. Ako je utvrđeno da već na rođenju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - štaviše, još u majčinoj utrobi - u mozgu postoje svi instrumenti potrebni za učenje, isto tako je tačno i to da taj organ kod novorođenčadi još uvek nije uobličen i da su mu potrebni stimulansi da bi se razvijao na najbolji mogući način. Samo tako mogu da se uspostave veze između nervnih ćelija (sinapse) koje na kraju formiraju mrežu neurona u mozgu.
- Mozak novorođenčeta ima sve potencijale koje nosi genetika ljudske vrste. Osim toga, od roditelja nasleđuje gene čija kombinacija varira od slučaja do slučaja. Iskustvo kasnije oblikuje tu genetsku strukturu - objašnjava prof. dr Antonio Malgaroli, direktor Odseka za neurobiologiju Univerziteta 'San Rafaele' u Milanu.
Proces formiranja mozga neposredno posle rođenja podstiču dve neobične karakteristike: njegova plastičnost i mnoštvo suvišnih ćelija koje odmah počinju da odumiru, ali u slučaju potrebe mogu da se iskoriste.
- Dok ćelije umiru, povećava se broj veza između neurona i između različitih delova mozga - kaže dr Darija Riva, neurolog i specijalista za rad s decom čiji je mozak oštećen u prenatalnom periodu ili u trenutku rođenja. - U prvim mesecima života mozak se uvećava neverovatnom brzinom, obezbeđujući sve sinapse neophodne za njegovo funkcionisanje. Kao neka vrsta složene paukove mreže kojoj je, da bi bila dovršena, potreban dodatni proces povezan sa iskustvom i stumulansima.
Uspostavljanje veza između neurona podrazumeva dva procesa. Jedan je sinaptogeneza, to jest formiranje sinapsi, a drugi mijelinogeneza, to jest oblaganje nervnih vlakana mijelinom, belom moždanom masom, koja omogućava brzo prenošenje informacija. Ali kako emotivna iskustva podstiču stvaranje sinapsi?
- To je nova granica istraživanja, koja ima mnoštvo implikacija: danas pouzdano znamo da lišavanja u najranijem uzrastu imaju ozbiljne posledice po sazrevanje mozga - kaže dr Masimo Amaniti, profesor psihologije na Univerzitetu 'Sapijenca' u Rimu. - I to svakog mozga, čak i mozga koji ima potencijal da postane genijalan. Ukratko, da je Albert Ajnštajn kao mali ostavljen u sirotištu ili na nekom mestu gde mu se niko ne bi obraćao, sigurno ne bi postao genije.
Po nekim istraživačima, beba registruje sve stimulanse sa kojima dolazi u kontakt, ali zadržava samo one koji su joj od koristi i koji oblikuju njenu moždanu 'arhivu'. Ova pretpostavka se iznosi i u knjizi 'Naučnik u kolevci' koju su napisali Alison Gopnik, Endru Meltzof i Patriša Kul, istraživači sa Univerziteta u Berkliju, u Kaliforniju.
U knjizi se opisuju eksperimenti izvedeni u porodilištu 'Vašington' u Sijetlu. Dr Meltzof se u pravilnim razmacima naginjao nad novorođenčad i pravio razne grimase. Samo 42 minuta posle rođenja bebe su već bile u stanju da mu 'uzvrate' tako što su aktivirale mišiće usta koji se prvi razvijaju, iako još uvek nisu imale motoričku kontrolu koja bi im omogućila da verno imitiraju njegove grimase.
- Rađamo se sa mozgom koji ima predispozicije da pravi čitav niz pokreta i pamti iskustva - kaže dr Ana Olivijero Feraris, profesor psihologije razvoja na rimskom univerzitetu 'Sapijenca'. - Dovoljno je da se setimo da na rođenju ne znamo ništa i da za samo nekoliko meseci naučimo skoro sve: da hodamo, govorimo, razlikujemo osećanja... Pošto je to težak zadatak, moždana kora deteta, za razliku od moždane kore odrasle osobe, ostaje aktivna čak i u snu. To su dokazali finski istraživači koji su grupi od 45 dece noću puštali 'audio-poruku' koja se sastojala od tri vokala. Decu pri tom nisu budili, ali su snimali talase u njihovom mozgu. Narednog jutra, kada bismo im pustili istu poruku, deca bi je prepoznala, pošto su se moždani talasi menjali, što se dešava kad čujemo zvuk koji nam je poznat od ranije.
CDC/G. Berberina Non-stop uključeni
Finski istraživači su zaključili da bebe uče u snu, pošto moždana kora tokom prve godine života ostaje 'uključena' i noću. Od desetog meseca pa nadalje, ne može više da se uči u snu. Ta je sposobnost rezervisana za dojenčad i vrlo je važna za učenje jezika. Reč je o procesu koji počinje već u majčinoj utrobi. Dokazano je da deca čim dođu na svet prepoznaju majčin glas i reaguju na njega. To se ne dešava ako im se puštaju neki drugi zvuci. 'Dete je u stanju da registruje zvuke već u prvim satima života', potvrđuje i neurolog Edoardo Bončineli. 'Prilikom njihovog obrađivanja ono koristi obe hemisfere, dok odrasle osobe koriste samo temporalni region leve hemisfere da bi razumele ono što se govori.' Istraživač Žak Meler, koji se bavi izučavanjem govora sasvim male dece, otkrio je da ona imaju u mozgu neku vrstu genetskog programa koji već u prvim satima posle rođenja počinje da registruje foneme i statističke pravilnosti koje su u osnovi gramatike. Šta treba da radite
Kako onda roditelji treba da se ponašaju prema svom tek rođenom detetu, čiji je mozak poput sunđera koji neverovatnom brzinom upija informacije? Da li treba da ga bombarduju informacijama ili je bolje da puste prirodu da obavi svoj deo posla? Matematička inteligencija
- Nažalost, u poslednje vreme je moderno da se preteruje sa stimulansima - kaže David Megnađi, profesor kliničke psihologije na Univerzitetu u Rimu, koji je i sam vrlo rano naučio nekoliko stranih jezika. - U mojoj kući su se oduvek govorila dva-tri jezika i ja danas govorim desetak stranih jezika. Ali, u nekim zemljama, na primer u Americi, postoje čak i škole koje nude programe za učenje aritmetike i stranih jezika za decu do šest meseci. Emocionalna inteligencija
Prof. dr Megnađi smatra da je mnogo važnije da se kod dece podstiče razvoj emocija i senzibiliteta. Deci su pre svega potrebni ljubav i blizina roditelja, koji treba da provode što više vremena sa svojom decom, da ih maze, da im čitaju bajke... To je najbolji način da se razvije takozvana emocionalna inteligencija, koja se smatra presudnom za uspeh u životu.
