Izvor: RTS, 18.Jul.2009, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Geni kriju tajnu bolesti
Istraživanja pokazuju da ljudi od predaka nasleđuju sklonost prema više od stotinu bolesti. Saznanje od čega su bolovali ili boluju članovi familije mnogima može pomoći u prevenciji od istih problema.
Nije samo boja očiju nasledna, već i sklonost prema bolestima. Od predaka nismo nasledili samo izgled, talenat, ime, već i sklonost ka više od stotinu različitih bolesti.
Kako bi stručnjaci mogli da dođu do "slike mogućih oboljenja", potrebno je da svako žensko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dete dobije odgovor bar na deset osnovnih pitanja u vezi sa zdravstvenim problemima u familiji.
Među važnim pitanjima o istorijatu bolesti porodice su: da li je neko od članova porodice patio od srčanih smetnji, da li postoji porodična sklonost ka zakrečenju krvnih sudova, da li je neko u porodici imao povišen nivo holesterola, jer oko 40 odsto žena starijih od 55 godina ima povećan holesterol u krvi.
Takođe, veoma je važno da li je neko imao zadebljanja u dojci jer, primera radi, samo u Nemačkoj godišnje od raka dojke oboli 60.000 žena, a 19.000 umre od te bolesti, pri čemu je nasledni faktor krivac u deset odsto slučajeva.
Stručnjaci smatraju da je za 40 odsto rizik povećan, ako je od raka dojke obolela majka ili sestra.
Takođe je važno da li neko u porodici pati od migrene koja je posledica suženja mreže krvnih sudova u mozgu.
Kada neko pati od nasledne migrene, sebi može pomoći promenom načina ishrane i povećanim svakodnevnim kretanjem.
Zapažena je vidna naslednost kod oboljenja štitne žlezde, koja se proverava krvnom slikom i merenjem hormona, a svako odstupanje leči se na vreme medikamentima ili operacijom.
Duševne bolesti su nasledne koliko i bolesti tela i zato je neophodno da se u ovakvim situacijama osoba obrati psihijatru ili psihologu, jer samo on može da odredi pravu dijagnozu i terapiju.
Naučnici nisu sigurni da se strast prema nečemu, na primer alkoholu, drogi, nikotinu ili zloupotrebi lekova nasleđuje ili je stvara atmosfera u kojoj dete odrasta.
Mećutim, zna se da su toj sklonosti za 50 odsto većem riziku izloženija deca alkoholičara ili narkomana, iako se ne može tvrditi da se radi o genetskoj ili sociološkoj pojavi.
Ako stalno gleda pijance ili zavisnike oko sebe, verovatno će u želji imitiranja dete to i samo postati, smatraju stručnjaci i ističu da svako mora sebe da posmatra i ako oseti da mu se takva opasna strast javlja treba na vreme da je spreči.
