Izvor: RTS, 11.Jul.2011, 15:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devizno tržište stabilno
Dinar je u junu oslabio prema evru za 5,4 odsto, a na slabljenje domaće valute uticala je neizvesnost iz okruženja, odnosno pitanje grčke krize, rekao guverner Dejan Šoškić. Situacija na deviznom tržištu relativno je stabilna, izjavio Šoškić.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić rekao je da je dinar u junu oslabio prema evru za 5,4 odsto i dodao je da je na slabljenje domaće valute uticala, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pre svega, neizvesnost iz okruženja, odnosno pitanje grčke krize.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu pašće ispod 13 odsto i očekuje se da u narednim mesecima njen pad bude dodatno intenziviran, rekao guverner Dejan Šoškić.
Šoškić je istakao da inflacioni pritisci po osnovu cena hrane slabe, uz mogućnost da sa nastupanjem nove poljoprivredne sezone, cene hrane utiču na pad inflacije.
Guverner je naglasio da u narednim mesecima postoji mogućnost pune stabilizacije cena, a ne treba isključiti ni mogućnost pojave meseci sa negativnom inflacijom.
Šoškić je napomenuo i da će vraćanje inflacije ka cilju u drugoj polovini 2011. i početkom 2012. godine biti vođeno očekivanim pojeftinjenjem hrane, baznim efektom, kao i merama monetarne politike.
Šoškić je, na konferenciji za novinare ukazao da je razlog za slabljenje dinara i blagi rast premije rizika zemlje uočen poslednjih nedelja i meseci, kao i to što je država odustala od daljeg zaduživanje u trezorskim zapisima indeksiranim u evrima.
Prema njegovim rečima, pošto je NBS u drugoj polovini maja kupila 40 miliona evra, u junu je bankama prodala 30 miliona.
"Intervencije zavise ne samo od dnevne nestabilnosti kursa, već i od visine prometa na međubankarskom deviznom tržištu. Mi želimo da naše intervencije otklone situacije u kojima, u uslovima relativno malog prometa, nekoliko velikih transakcija može bitno pomerati cenu na deviznom tržištu", objasnio je Šoškić.
Guverner je istakao da se, kada se pogleda kretanje deviznog kursa poslednjih godinu dana, "teško može izvesti drugi zaključak, osim da je situacija na deviznom tržištu relativno stabilna".
Zaduživanje u domaćoj valuti
Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da se što je moguće više zadužuje u lokalnoj valuti bez deviznog rizika jer je i najveći deo prihoda države u dinarima.
Guverner je naveo i da rast kredita privredi i stanovništvu nastavlja da se usporava, što je i očekivano imajući u vidu povlačenje države iz subvencionisanog kreditiranja, kao i to da proces dinarizacije daje rezultate, jer je u maju učešće indeksiranih i deviznih kredita bilo 66,7 odsto svih kredita.
Šoškić je naveo da određenu zabrinutost izaziva rast učešća problematičnih kredita na 18,5 odsto, pri čemu je kod stanovništva ta stopa 8,2 odsto, a kod privrede 24,1 odsto.
Govoreći o procesu dinarizacije, on je istakao da su mere NBS usmerene na to da se kreditna aktivnost odvija na način koji ne kreira dodatni rizik u sistemu i šalje se signal bankama da razvijaju kredite vezane za kretanje indeksa potrošačkih cena ili referentnu kamatnu stopu.
"To su vrlo kvalitetne alternative, koje omogućavaju kreditiranje na dugi rok u našoj zemlji bez valutne klauzule. To je jako važno ako želimo da snizimo sistemski rizik u našem bankarskom i finansijskom sistemu", rekao je guverner.
"Ne može se očekivati da će se ta transformacija dogoditi u kratkom roku, već na tome treba raditi", ukazao je Šoškić i dodao da je cilj NBS da što manje koristi administrativne mere i da, umesto njih, "finim podsticajuma usmerava aktivnost u pravcu koji dovodi veći stepen stabilnosti u bankarski sistem".
