Izvor: RTS, 14.Dec.2009, 13:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li Grčkoj preti finansijska katastrofa?

Vodeći grčki ekonomisti i bankari pozvali premijera Jorgosa Papandreua da preduzme oštre mere kako bi zemlju spasio od finansijskog kolapsa. Evropska farsa se pretvorila u grčku tragediju, ocenio "Fajnenšel tajms".

Londonski dnevnik "Fajnešel tajms" piše da su vodeći grčki ekonomisti i bankari pozvali premijera Jorgosa Papandreua da preduzme oštre mere kako bi zemlju spasio od finansijskog kolapsa.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Papandreu će, kako navodi list, izneti predloge reformi koje bi omogućile da se budžetski deficit Grčke u naredne četiri godine smanji na tri procenta, sa sadašnjih skoro 13 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je javni dug premašio 135 odsto BDP-a.

Mnogi, međutim, strahuju da Papandreu neće odmah da zamrzne plate u državnim službama i poveća poreze, jer bi to bilo u protivrečnosti sa njegovom proklamovanom politikom.

List ocenjuje, u rubrici rezervisanoj za komentare, da se evropska farsa sada pretvorila u grčku tragediju.

Evropska unija je, prema oceni lista, bar delimično odgovorna za tekuću finansijsku krizu u Grčkoj, što na bolan razotkriva slabosti 27-članog bloka država, posebno u znamenitom Paktu za stabilnost i rast, koji predviđa da budžetski deficit članica ne sme da bude veći od tri odsto vrednosti ostvarenog BDP-a.

Taj dokument, koji ne usklađuje izlaznu strategiju zemalja u krizi koje nadmašuju maksimalno dopušteni nivo budžetskog deficita dobar je za stabilna, ali ne i za krizna vremena, ističe "Fajnenšel tajms".

List dalje piše da evropski političari koji se opsesivno drže internih proceduralnih pravila, zanemarujući kretanja na globalnim finasijskim tršištima, umesto da spreče krizu u Grčkoj samo su dolivali ulje na vatru.

Finansijska katastrofa koja je na pomolu u Grčkoj može se izbeći samo ako Papandreu najavi uvođenje vrlo oštrih mera za smanjenje deficita. Ako to ne bude slučaj, kriza će u potpunosti izmaći kontroli, zaključuje autor komentara u "Fajnenšel tajmsu".

Papakonstantinu: Grčkoj nisu potrebni hitni krediti

Međutim, grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu izjavio je da ta država trenutno nema potrebu da uzima kredite i da preterani pesimizam finansijskih tržišta je neopravdan.

U intervjuu nemačkom nedeljniku "Špigl", Papakonstantinu je ocenio da se finansijska situacija protekle nedelje ubrzano kretala u negativnom pravcu, ali da će se opet normalizovati kad Grčka pruži dokaze da su preduzete sve potrebne mere, prenosi Rojters.

"Naša fiskalna situacija je vrlo ozbiljna, naši dugovi rastu opasnom brzinom. Ali, mi imamo novu vladu koja je jasno prepoznala problem. Sa programom štednje, iduće godine ćemo smanjiti deficit za 3,6 procentnih poena", rekao je Papakonstantinu.

Ministar finansija je izjavio da nema nikakvog razloga da Grčka traži pomoć Međunarodnog monetarnog fonda, jer će probleme rešiti "unutar Evropske unije i u skladu sa pravilima bloka".

Ministar je ocenio da bi statistička služba u Grčkoj trebalo da postane nezavisna od države, kako bi povećala poverenje u verodostojnost podataka. Nezavisna komisija bi ubuduće trebalo da redovno prati i analizira grčki budžet.

Mnogi problemi sa kojima se Grčka suočila su, rekao je Papakonstantinu, više izazvani podacima statistike koji nisu bili pouzdani nego realnim stanjem ekonomije.

Rojters podseća da je vrednost vladinih obveznica i akcija grčkih banaka i firmi naglo pala nakon što je Agencija za kreditne rejtinge "Fič" prošle sedmice snizila kreditni rejting Grčke, izrazivši zabrinutost za srednjoročne izglede njenih javnih finansija, s obzirom na slab kredibilitet fiskalnih institucija i okvirne politike u Grčkoj.

Nastavak na RTS...