Izvor: BKTV News, 08.Avg.2014, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
“Bumerang” sankcije
Posle prvih ,,ozbiljnih“ sankcija koje su prema Rusiji uvele SAD i Evropska Unija, usledila je prva prava kontra mera zvaničnog Kremlja.
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz “O primeni određenih specijalnih ekonomskih mera u cilju bezbednosti Ruske Federacije” – ( kako se čudno na ruskom pišu kontra-sankcije Zapadu), koje se manifestuju zabranom uvoza hrane i agrarnih proizvoda iz zemalja koje sprovode sankcije prema Rusiji. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Iznenadjenje i zabrinutost, posebno u zemljama EU koje posluju sa Rusijom, su pomalo čudni, kao da nisu očekivali da će zvanična Moskva na njihove sankcije odgovoriti na sličan način. A ova mera liči na mali ,,trgovinski rat“, obzirom da su restriktivne mere uperene prema jednom veoma osetljivom segmentu evropske ekonomije – poljoprivredi. Isto tako, obim izvoza ovih proizvoda u Rusiju iz EU je na nivou od oko 12 milijardi evra godišnje.
Ozbiljna nelagoda se vidi i iz komentara koje dolaze iz većine zemalja EU. Na primer Austrija je veoma zabrinuta šta će biti sa njihovim izvozom u Rusiju u ovom segmentu u nivou od blizu 250 miliona evra godišnje, Finska najavljuje da će tražiti nadoknadu štete od Evropske komisije ukoliko šteta od sankcija Rusiji bude prevelika. Poljaci su posebno zabrinuti, jer su imali takodje veoma veliki izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, a sada tu robu neće moći da prodaju u drugim evropskim zemljama, pa će morati plasman da potraže na domaćem tržištu. Podsmevanje prvobitnoj odluci Rusije da zabrani uvoz jabuka iz Poljske i ,,selfiji sa jabukama“ zamenila je ozbiljna zabrinutost sada kada se vidi da će se zabrana odnositi na veoma širok dijapazon poljoprivrednih proizvoda. Procene govore da ukupan godišnji izvoz prehrambenih proizvoda iz Poljske u Rusiju iznosi oko milijardu dolara. Isto tako, ne treba zaboraviti činjenicu da je Poljska najveći svetski izvoznik jabuka i oko 60 odsto izvoza ide na rusko tržište, odnosno oko pola miliona tona.
Ova ciljana mera Rusije mogla bi da izazove ozbiljne poremećaje na tržištu poljoprivrednih proizvoda u EU, i da dovede do ozbiljnih odštetnih zahteva zemalja članica EU. Ostaje pitanje šta će raditi one druge zemlje, potencijalne članice EU, koje su se pridružile sankcijama protiv Rusije, kao što je Crna Gora, a koje će takodje biti pod udarom ovih sankcija.
Evropska Komisija je čak najavila mogućnost da podnese tužbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji protiv Rusije zbog ovih mera, iako se postavlja pitanje kakva je razlika izmedju ovih ruskih mera i mera koje je preduzela EU protiv Rusije. „Trgovinski rat“ očigledno ne može biti prijatan ni jednima ni drugima. Ne treba zaboraviti ni procene prema kojima bi šteta od sankcija za Rusiju za dve godine mogla da dostigne oko 100 milijardi evra (oko 23 milijarde ove godine i 75 milijardi naredne godine). Medjutim, cenu će platiti i zemlje EU, i to prema procenama ukoliko Rusija ozbiljno odgovorni kontra merama na sankcije, šteta bi mogla da iznosi 40 milijardi evra u ovoj godini, a i 50 milijardi evra 2015. godine.
A već ima onih koji bi da iskoriste novu situaciju – naime, Brazil (ruski partner iz BRICS-a) je već spreman da nadoknadi deo zapadnog izvoza prehrambenih proizvoda na tržište Rusije, a svoju šansu ima i naš region, naravno one zemlje koje nisu obuhvaćene kontramerama (članice EU). Srbija najzad ima šansu da u ovoj političkoj, a sada i ekonomskoj krizi izmedju SAD-EU i Rusije, izvuče i neku korist, a da ne bude samo ,,kolateralna šteta“ u geostrateškoj igri velikih sila.
Naime Srbija, koja naravno nije obuhvaćena ovim kontra merama (jer smo ipak uspeli za sada da očuvamo našu spoljnopolitičku poziciju „i EU i Rusija“) ima ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom, i sada ima prostor da značajno uveča izvoz svojih poljoprivrednih proizvoda na rusko tržište. Posebno velike šanse imaju proizvodjači šljiva, mleka, konditorski proizvoda, voća (posebno jabuka)…. Medjutim, treba istaći da naše firme koje žele da izađu na rusko tržište moraju da budu svesne da je ono danas potpuno drugačije nego što je nekada bilo. Rusko tržište je danas mnogo složenije, zahtevi su daleko specifičniji i veći, a kontrole inspekcijskih službi su veće nego ranije. Nikako se ne sme ponoviti nedavni problem u izvozu preradjevina od svinjskog mesa.
Kada se uporedi ruski uvoz hrane od 42 milijarde dolara, i naš izvoz na to tržište od 185 miliona dolara, vidi se koliki je naš potencijal za izvoz na to tržište. Samo se naravno postavlja pitanje da li mi imamo dovoljno kvalitetne robe za zahtevne ruske potrošače. Procene govore da bi u ovim okolnostima naš izvoz poljoprivrednih proizvoda mogao brzo da dostigne i 300 miliona dolara, pod uslovom da se naši proizvodjači organizuju i obezbede dovoljne količine robe koja ispunjava stroge kriterijume kvaliteta koji se striktno primenjuju na tržištu Rusije. Možda bi naše jabuke mogle da zamene poljske, srpska rakija da zauzme bar mali deo tržišta viskija, a naša govedina (kad bi je imali više), da zauzme mesto govedine sa zapada. Kad bi sve bilo baš idealno za nas.
S druge strane, ovaj ,,trgovinski rat u najavi“ izmedju velikih sila, preti da se otrgne kontroli, i da proizvede možda i veće štete nego što se to na početku očekivalo. Reakcija evropske javnosti na ruske kontra mere govori u prilog tezi da će se posledice ,, trgovinskog rata,, mnogo ozbiljnije shvatati kada postanu realnost, i kada počnu da prave realne štete, i ruskoj ali i evropskoj ekonomiji, a samim tim i globalnoj ekonomiji. A sve to može da zaustavi izlazak iz krize Evrozone, a Rusiju da gurne u ,,debeli ekonomski minus“. A to možda natera ključne političke faktore da sednu za sto i dijalogom reše ključni problem u njihovim političkim odnosima – krizu u Ukrajini, kojoj, istina je, ne treba puno da ozbiljno eskalira i ugrozi evropsku bezbednost.
Autor: Zoran Pavić
The post “Bumerang” sankcije appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Vladimir Putin
