Izvor: Blic, 02.Dec.2010, 22:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život zasnovan na toksičnom elementu
Naučnici američke svemirske agencije NASA otkrili su organizam koji ne samo što preživljava u okolini bogatoj arsenom, već je inkorporila ovaj element u svoj DNK. Ovo menja sve što znamo o životu na Zemlji i podiže mogućnosti razvoja vanzemaljskih oblika života na našoj planeti, istakli su učesnici današnje konferencije “Astrobiologija: Potraga za životom” u Vašingtonu.
Neobični mikrobi, nazvani GFAJ-1, pronađeni su na dnu kalifornijskog jezera Mono. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Deo su uobičajene grupe bakterija - gamaproteobakterija.
"Današnji izveštaj o životu na Zemlji ima nešto neobično. To je život pronađen na Zemlji, ali ne kakav poznajemo”, rekla je u uvodnom obraćanju Meri Vojtek, dodajući da je astrobiološki program posvećen istraživanju porekla i razvoju života u svemiru.
"Život se sastoji od karbona, hidrogena, azota, kiseonika, sumpora i fosfora. Ovi elementi izgrađuju DNK, proteine i lipide", rekla je Vojtekova.
Arsen je jedna od najotrovnijih supstanci za većinu organizama, a sada je otkriven mikrob koji ga je inkorporirao u svoj DNK.
Učesnici konferencije su, kako je NASA ranije najavila, Meri Vojtek, direktor Astrobiološki program, Felisa Volf Sajmon, istraživač astrobiologiije sa Univerziteta Arizona, Pamela Konrad, astrobiology, Stiven Bener, istaknuti član, i profesor Džejms Elser.
Felisa Volf Sajmon, astrobiolog i vođa istraživačkog tima, objavila je da su u slanom jezeru Mono u Kaliforniji otkrili bakteriju koja u svom DNK sadrži arsen, što je razlikuje od svih poznatih oblika života na Zemlji.
Dosadašnja nauka se uglavnom bazira na životu kakav mi, ljudi, poznajemo, istakli su naučnici, iako neki stručnjaci ukazuju na postojanje drugih, alternativnih vrsta života kakav može da postoji u svemiru, kako je dodala Sajmonova, na Marsu, Mesecu ili van Sunčevog sistema.
Sajmonova kaže da je život mnogo prilagodljiviji nego što zamišljamo.
"Ako nešto ovde, na Zemlji, može da uradi nešto tako neočekivano, šta još može život da uradi?", rekla je ona.
"Ne znamo ima li života u svemiru, ali se nadam da je moj rad primer za buduća dokazivanja šta je sve moguće", dodala je ona.
Mikrobi su, nakon što su izvađeni iz jezera, kako je navela Sajmonova, uzgajani u laboratoriji, u posudama u kojima je fosfatna so postepeno menjana za arsen. Bakterije su na kraju uspele da se razvijaju bez imalo fosfora, rekla je ona.
Jezero Mono poseduje neobični sastav, visoku koncentraciju soli, alkala i arsena, što je delimično posledica njegove izolacije od izvora sveže vode oko 50 godina.
Osim što ovo otkriće ukazuje na mogućnost razvoja tuđinskog života na Zemlji, ono takođe sugeriše da je život mnogo prilagodljiviji nego što se mislilo i da bi se takvi ili slični organizmi mogli prilagoditi životu u neprijateljskim uslovima, poput na primer hladne atmosfere Titana, Saturnovog meseca, istakao je Stiven Bener, istaknuti član NASA iz Fondacije za primenjenu molekularnu evoluciju.
On je rekao da život bez fosfora ne bi trebalo da postoji, ali da smo sada svedoci suprotnom, jer pronađeni mikrobi imaju neobičnu sposobnost da "zamene" fosfor za arsen".
Naučnici su istakli da otkriće alternativne biohemije menja u potpunosti sve što znamo o životu na Zemlji i biologiji, ali i da širi potragu za životom van Zemlje.
Sajmonova je rekla da je poznato da neki mikrobi mogu da udišu arsen, ali da je ovo prvi put da se suočavamo sa mikrobom koji radi nešto novo, ugrađuje ovaj otrovni element u sebe.
Pamela Konrad je istakla da je ovo otkriće sjajno jer menja koncept hemijskog okruženja.
To otvara niz pitanja, evolucija biohemije, okruženja. Još ne znamo šta to čini dobru okolinu za život u svemiru, ali vidimo na ovom primeru da je moguće da se tolerišu razni uslovi arsen, rekla je ona.
"Svi živi organizmi trebaju fosfor, a organizam koji ne treba fosfor, to je iznenađujuće. Organizam zasnovan na arseniku je poput naučne fantastike", rekao je profesor Džejms Elser.
"Fosfora nema mnogo na našoj planeti, u SAD (u Severnoj Karolini, Floridi), Kini i Maroku", on svuda nalazi primenu, na primer kao veštačko gnojivo, pa je pitanje koliko će ga još biti. Zato je otkriće da postoji element koji ga može zameniti dragoceno", rekao je Elser, dodajući da otkriće bakterije sa arsenikom u DNK menja temelje biohemije.
Strategija je da mislimo što je šire moguće, da postojeća merenja postavimo u odgovarajući kontekst, da ne tražimo isključivo DNK sa arsenom i fosforom već da gledamo šire, inače bi mogli da propustimo nešto novo, istakli su predstavnici američke svemirske agencije.
"Ako imamo ovaj mikrob sa arsenom, koji izgleda obično, diše kiseonik i sagoreva šećer kao i mi, i ako pogledamo u okolinu možda nećemo da vidimo da neki organizam koristi nešto drugo što ga pokreće", istakla je Sajmonova, dodajući da je arsen apsolutno povezan sa DNK otkrivene bakterije.
Ona je dodala da ovo otvara mogućnosti da se i ljudski organizam ponaša drugačije.
Bener je takođe rekao da arsenik može da zavara enzime zbog sličnosti sa fosforom, koji je neophodan za organizam, što podstiče razvoj molekule, na kratko jer DNK postaje nestabilan i puca jer molekula s arsenikom nema čvrstu strukturu.
"Mi verujemo da je ono što će preživeti u raznim uslovima mikrob. Ono što ne verujemo je da takav organizam sa arsenikom može da postoji a on postoji", rekao je Bener.
NASA otkrila vanzemaljce?
Izvor: Press, 02.Dec.2010
Spekuliše se da su stručnjaci NASA na Saturnovom mesecu Titanu otkrili mikroorganizme koji, umesto kiseonika, koriste otrovni arsenik za fotosintezu, što predstavlja dokaz o postojanju primitivnih oblika života van Zemlje Predstavnici Američke agencije...
Zemlja: pronađen potpuno nov život
Izvor: Šumadija Press, 03.Dec.2010, 11:07
Naučnici američke svemirske agencije NASA, posle neverovatnih spekulacija o vanzemaljskom životu koje su kružile medijima, otkrili bakteriju koja živi na Zemlji.
.jpg)
