Izvor: B92, 10.Avg.2013, 15:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zadruga kao alternativna banka

Vatikan, Vašington -- U okviru pokreta "Okupiraj" pokrenuta je novčana zadruga kao vrsta alternativne banke, izveštava radio Dojče vele.

Ugled bankara danas je gotovo sličan onom koji uživa polusvet, konstatuje radio Dojče vele i podseća da čak i papa razmišlja da ukine Vatikansku banku. U pokretu "Okupiraj" je grupa entuzijasta osnovala "alternativnu" finansijsku instituciju.

U poslednje vreme se bankarsko poslovanje isuviše često svodi na skandale, vratolomne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << špekulacije i konačno, na novac poreskih obveznika ako te špekulacije ne uspeju. Ako pak uspeju, država i zajednica taj novac nikad neće videti - on odlazi kao premija zaposlenima i dividenda deoničarima banke.

S druge strane, danas se bez novca, a i bez banaka jednostavno ne može. U Vatikanu to najbolje pokazuje slučaj monsinjora Nuncija Skarana koji je uhapšen nakon što je pokušao da organizuje šverc 20 miliona evra iz Švajcarske u Italiju - i zapravo se ni danas ne zna tačno čiji je to novac i gde je trebalo da ga preda.

Ali životna priča monsinjora Skarana je i više nego poučna. Poreklom iz skromne porodice sa juga Italije, nakon školovanja je postao službenik "Banke di Amerika e di Italia", koju je kasnije preuzela Dojče banka. Tek posle te "bankarske" karijere je sa 35 godina postao sveštenik, i napravio vrtoglavu karijeru u Vatikanu.

Jer, Crkva je doduše prepuna učenih teologa i dušebrižnika koji znaju mnogo toga o religiji, ali ne znaju baš ništa o bankarskim transakcijama i dividendama.

Tako je Skarano, čak i sa svojim skromnim iskustvima bankarskog činovnika, godinama slovio za "stručnjka" za finansije, iako se ta stručnost uglavnom svodila na žongliranje s hiljadama evra navodnih dobrotvora za humanitarne projekte koje niko nikad nije video.

Ono što jesu videli kod, kako su ga zvali, Monsinjora 500 su bili svežnjevi novčanica od 500 evra koje je redovno imao u džepovima i rado pokazivao naokolo.

Slično je i s Institutom za religijske poslove (IOR) - kako je zapravo pravo ime institucije koju javnost često zove Vatikanska banka.

Njena prvobitna uloga bila je upravljanje (popriličnim) bogatstvom koje je Kraljevina Italija platila Papskoj državi kao odštetu za teritorije koje su priključene svetovnoj državi. Ali i najvećim dobročiniteljima Crkve bila je potrebna nekakva finansijska institucija preko koje bi slali novac siromašnima, makar opet i najčešće, o bankarskim poslovima nisu znali gotovo ništa.

Tako se priča kako je papa Benedikt XVI bio "zaprepašćen" kada je čuo što se radi u IOR-u, a i papa Franja je izjavio kako "još ne zna, što da učini s bankom, da li da je zadrži kako mu jedni savetuju ili da je pretvori u humanitarni fond, ili čak potpuno ukine što mu pak drugi preporučuju."

No činjenica je da i Crkvi treba institucija preko koje će upravljati svojim bogatstvom i onda se sve svodi na dilemu: da li da to bude institucija pod nadzorom Vatikana ili da i tu imovinu preuzmu anonimni bankari Frankfurta, Londona ili Njujorka.

Boriti se protiv banaka njihovim oružjem

Zapravo su se i u pokretu "Okupiraj" suočili s tim osnovnim problemom. Lako je protestovati protiv malverzacija banaka i bankara, ali zapravo niko od nas u današnjem svetu ne može bez banke i bankarskih usluga.

To je pak i dovelo do toga da je pokret spao tek na par usamljenih demonstranata, ali neki od njih su se odlučili da se protiv banaka bore njihovim oružjem - novcem.

Inicijator je Karne Ros, bivši britanski diplomata koji se usprotivio ratu u Iraku i koji se oduševio danima protesta koji su se 2011. odvijali na Vol stritu.

Kao alternativu pohlepi i špekulacijama velikih banaka, uz grupu entuzijasta, početkom ovog meseca pokrenuo je "Novčanu zadrugu Okupiraj" (Occupy Money Cooperative). To nije banka - za osnivanje banke u SAD potreban je veliki osnivački kapital - ali i ona će svojim članovima nuditi poslovanje s karticama.

Zapravo, toj inicijativi su se priključili i bivši iskusni bankari i finansijski stručnjaci, pa tako u nadzornom telu zadruge sede i profesor univerziteta Kronel, Robert Hoket i dugogodišnji saradnik Dojče banke, Kristijan Bramer.

Jer, koliko god da su se građani ljutili zbog malverzacija banaka, zapravo sami bankari najbolje znaju što se tamo zaista događa.

Među njima ih ima mnogo koji su iskreno iznenađeni da i nakon haosa i krize koju su izazvali, nisu od političara dobili po nosu, nego da se "ban(k)čenje" nesmetano nastavlja.

"Novčana zadruga Okupiraj" je odlučna da nipošto ne postane "kockarnica" u kakve su se pretvorile "obične" banke. Sve troškove želi da zadrži na najnižem mogućem nivou, svo poslovanje će biti potpuno javno, a s obzirom da je zadruga, ona zapravo i pripada svima koji se u nju uključe.

Iako već i to može da zvuči opasno svima koji su okusili blagodeti samoupravljanja, zadruga za 99 centi mesečno nudi uslugu zapravo depozitne (prepaid) kartice. 99 centi je svojevrsna alegorija na "99% građana" koji su isključeni iz sveta "velikih" finansija. Zasad oni ne žele (niti smeju) da obavljaju poslove kao "prava" banka, pa tako ni da izdaje kredite niti depozite.

I sama platforma je sumnjiva mnogim pravim pripadnicima pokreta "Okupiraj". Naime, svet novca je takav kakav jeste i nikome ništa neće koristiti kartica "zadruge" koju neće primiti nijedna trgovina.

Zato su se odlučili da koriste usluge platforme "Viza" i plaćaju joj naknadu koju "Viza" traži, ali neće uzimati i naknade koju inače obračunavaju komercijalne banke.

Projekat je te u začetku, ali u svokom slučaju Karne Rosu ne smeta da koristi "stare" kanale finansijskog poslovanja i poručuje: "Jednog dana će nam pripadati i Viza".
Pogledaj vesti o: Vašington

Nastavak na B92...