Izvor: Politika, 01.Jul.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vašington preti, Moskva odgovara
Sudbina moskovskog advokata, preminulog u zatvoru 2009, mogla bi se pokazati kao novi izazov politici „resetovanja” između SAD i Rusije
Odbor za međunarodne odnose američkog Senata usvojio je u utorak predlog takozvanog Zakona Magnickog, po kojem bi pojedinim ruskim zvaničnicima mogao da bude zabranjen ulazak u SAD, pa čak i blokirani imovina i bankarski računi. Zakon bi, kako se navodi, bio primenjen na sve državne činovnike upletene u kršenje ljudskih prava u najvećoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << državi na svetu. Takođe, senatori su zatražili da se spisak ovakvih ponudi javnosti na uvid. Da li će pomenuti zakon stupiti na snagu zavisiće od stava administracije predsednika Baraka Obame.
Podsetimo, Sergej Leonidovič Magnicki (37), moskovski advokat zaposlen u Investicionom fondu „Ermitaž kapital”, preminuo je 16. novembra 2009, u zatvoru. Prema službenom lekarskom izveštaju, uzrok smrti je otkazivanje rada srca. Savet za ljudska prava, koji deluje pod okriljem predsednika Ruske federacije, saopštio je, međutim, da je nesrećni advokat umro – od batina.
Magnicki se iza rešetaka našao 2008, pod optužbom za utaju poreza i prevaru u iznosu od 230 miliona dolara. Kako navode pojedine ruske nevladine organizacije, „presudilo” mu je to što je pristao da istražiteljima otkrije celu mrežu korupcije koja spaja pojedine bankare, zaposlene u poreskoj službi i neke visoke državne činovnike.
Ne treba ni sumnjati da su američki senatori bili svesni da će izglasavanje „Zakona Magnickog” dodatno opteretiti odnose između njihove zemlje i Rusije. Politika „resetovanja” koju su u proteklim godinama propagirali predsednik Obama i njegov doskorašnji ruski partner Dmitrij Medvedev, do sada nije dala željene rezultate. Dobar deo odgovornosti za to svakako ide na dušu upravo onih struktura vlasti koje se nisu prepoznale u mirovnoj inicijativi dvojice predsednika. Jednako u SAD, kao i u Rusiji. Kako izgleda, te iste strukture se i danas vode nekim svojim, ne baš uvek državnim interesima.
Kao što se i očekivalo, reakcija iz Moskve bila je brza. Zamenik ministra inostranih poslova RF Sergej Rjabkov nazvao je odluku američkih senatora – kontraproduktivnom, i najavio oštar i ne obavezno simetričan odgovor. Vjačeslav Nikonov, deputat državne Dume, predlaže da Rusija napravi svoj spisak nepoželjnih američkih državnih službenika, zasnovan na svojevremenim nemilim događajima u čuvenoj američkoj kaznionici „Gvantanamo”, ili prilikom hapšenja i presude ruskom trgovcu oružjem Viktoru Butu.
„Moramo da stvorimo uslove da ovaj zakon ne bude usvojen. U protivnom, nemamo mnogo izbora nego da odgovorimo istom merom”, jasan je Nikonov.
Kako podsećaju ruski mediji, u državnoj Dumi se već godinu dana „krčka” zakon koji nosi zvaničan naziv: „O merama delovanja prema licima umešanim u narušavanje prava građana RF koji se nalaze u inostranstvu”. U suštini, ovaj zakon se ni po čemu ne razlikuje od onoga koji su predložili američki senatori.
Ono što posebno iritira Moskvu jeste činjenica da je Magnicki, iako osuđen za mnogomilionske prevare, u SAD dobio oreol „borca za ljudska prava”. Mada su njegovu nasilnu smrt svojevremeno osudili i aktuelni predsednik Vladimir Putin i sadašnji premijer Dmitrij Medvedev, činjenica da ni posle trogodišnje istrage nisu pronađeni krivci, pruža mnogo aduta američkoj strani u kritici stanja ljudskih prava u Rusiji.
U nastojanju da malo „spusti loptu”, američka administracija je u predloženi „Zakon Magnickog” unela dve izmene. Prva se odnosi na stav po kojem je taj zakon uperen isključivo protiv Rusije i ni protiv bilo koje druge države. Njegovo važenje, po novoj verziji, poprima principijelni karakter, prostirući se na državne službenike svih zemalja za koje se utvrdi da su umešani u kršenje ljudskih prava.
Drugom izmenom sprečava se javno objavljivanje spiska ruskih činovnika upletenih u smrt Magnickog, kao i drugih koji su na bilo koji način „odgovorni za nerasvetljena ubistva i druge pokušaje kršenja ljudskih prava”. Opet, ne samo u Rusiji.
Ukoliko ovim intervencijama ne budu zadovoljni i u Vašingtonu i u Moskvi, odnosi dve zemlje mogli bi se naći na novoj nizbrdici, preteći da prizovu atmosferu iz vremena, takozvanog hladnog rata. A u takvoj situaciji ljudska prava, na obe strane, bila bi samo dodatno ugrožena.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 02.07.2012.
