Izvor: Blic, 03.Nov.2011, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Unesko ostaje bez petine budžeta
Odluku Uneska da Palestini odobri punopravno članstvo u toj organizaciji Vašington će kazniti uskraćivanjem finansijske podrške. Organizacija UN za kulturu, obrazovanje i nauku sada mora da pronađe drugi način da popuni petinu budžeta, koliki je udeo SAD. Međutim, Vašingtonu su se pridružile i Kanada i Izrael.
Kanada je, samo dva dana posle SAD, zamrzla finansiranje Uneska u znak protesta zbog prijema Palestine u članstvo te organizacije. Donacije Kanade >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u budžet Uneska iznose godišnje oko sedam miliona evra. Godišnji doprinos SAD je oko 70 miliona dolara.
Najnovija vest je da se kritici ovakvog poteza Uneska pridružila i Nemačka, koja je uz još 13 zemalja glasala protiv. Iz Berlina kažu da postoji opasnost da palestinsko članstvo još više naruši ionako teške i nedavno započete pregovore između Palestine i Izraela.
Svetska baština
Svetska baština je program pokrenut Konvencijom o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine koju je usvojila Generalna konferencija Uneska 16. novembra 1972. godine. Cilj da se popiše i čuva sve što je izuzetnog interesa, kao jedinstvena baština čovečanstva. Na listi je oko hiljadu spomenika. Neki od njih su: istorijska jezgra Kaira, Ravene, Mostara, Istanbula, Paname, Dubrovnika, Sankt Petersurga, Rima, Napulja, Sijene, Krfa, Atine, Vatikan, Versaj, Notr Altamira, Gaudijeva dela, nacionalni park Kilimandžaro"
Američki zakon izglasan devedesetih godina prošlog veka omogućava Vašingtonu da uskrati finansiranje bilo kojeg tela UN koje prizna Palestinu kao punopravnu članicu.
„Trebalo je da uplatimo 60 miliona dolara na račun Uneska, ali ta transakcija sada neće biti obavljena”, rekla je Viktorija Nuland, portparol Stejt departmenta, a prenele su svetske agencije.
Portparol Bele kuće Džej Karni rekao je da glasanje o prijemu Palestinaca predstavlja odstupanje od cilja obnove direktnih mirovnih pregovora s Izraelom.
„To je unilateralan manevar koji neće doneti promenu na terenu, već još više udaljuje mogućnost za mirovni sporazum”, ističu Izraelci.
S druge strane, palestinski predsednik Mahmud Abas istakao je da prijem Palestine u Unesko predstavlja podršku slobodi i pravdi.
„Taj glas nije upravljen ni protiv koga. To je glasanje zarad mira i predstavlja međunarodni konsenzus za podršku legitimnim palestinskim nacionalnim pravima, od kojih je najvažnije osnivanje nezavisne države”, rekao je Abas.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton je, s druge strane, pozvala sve države da nastave da podržavaju Unesko i posle prijema Palestinaca u članstvo i da ne donose ishitrene odluke, prenela je Beta-AFP.
Na glasanju u Parizu (Generalna skupština Uneska još traje i dok ovo pišemo niko od naših predstavnika nije bio dostupan), Palestina je priznata kao 195. država članica sa 107 glasova za i 14 protiv, dok su 52 zemlje ostale suzdržane.
Izrael, Nemačka, Holandija i Švedska su neke od država koje su podržale SAD i glasale protiv članstva Palestine u ovom telu. Izrael je, štaviše, glasanje nazvao tragičnim.
„Unesko se bavi naukom, ne naučnom fantastikom. Međutim, gotovo dve trećine zemalja članica ove organizacije je usvojilo naučnofantastičnu verziju realnosti i prihvatilo ovu nepostojeću državu u naučnu organizaciju”, rekao je izraelski ambasador u Unesku Nimrod Barkan.
Bez financijske potpore SAD, Unesko je pod velikim pritiskom. Hoće li biti otpuštanja službenika koji se bave zaštitom kulturnih tekovina i rezova na čuvanju spomenika - videće se u dogledno vreme. Petinu budžeta treba odnekle namaći. Da li se to može iz donacija?
Srbija je glasala za prijem Palestine. Za su, između ostalih, bili Brazil, Rusija, Kina, Francuska i Indija, dok su Velika Britanija i Švajcarska bile uzdržane, kao i Hrvatska.
Za odluku Srbije da podrži Palestinu je, prema diplomatskim izvorima, od presudnog značaja bilo držanje Organizacije za islamsku saradnju koja je insistirala na prijemu, budući da mnoge članice OIC nisu priznale Kosovo - navodi Tanjug.
Inače, treba znati da učlanjenjem u Unesko države stiču pravo na subvencionisanje zaštite svoje kulturne i prirodne baštine. Fondovi za svetsku baštinu (ima ih više, za tekuću zaštitu, hitnu itd.) raspolagali su, bar do sada, sa oko četiri stotine miliona dolara godišnje koja potiču od uplata država članica i privatnih donacija.
Palestinski zvaničnici kažu da će odmah tražiti od Uneska da ključne spomenike na okupiranim palestinskim teritorijama uvrsti u spisak svetske kulturne baštine. Među njima je Crkva Hristovog rođenja u Vitlejemu, sagrađena na mestu za koje mnogi hrišćani veruju da se na njemu rodio Isus.
Srpski spomenici na listi Uneska
Do sada su na listu Svetske kulturne baštine upisani sledeći naši spomenici: Stari Ras i Sopoćani (1979), manastir Studenica (1986), srednjovekovni spomenici na Kosovu (Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica, Pećka patrijaršija (2004) i Feliks Romulijana (2007). Na tentativnoj listi za upis na Uneskovu listu su: Nacionalni park Đerdap, Tara sa kanjonom Drine, Đavolja varoš, Manasija, Negotinske pivnice, Smederevska i Bačka tvrđava, Caričin grad, a pre neki dan podnet je regionalni projekat za upis stećaka.
Povezane vesti: SAD i UN kritikovale intenziviranje izraelske gradnje na Zapadnoj obali SAD: Nećemo finansirati Unesko dok je Palestina član
Ni Izrael neće finansirati UNESKO
Izvor: B92, 03.Nov.2011
Tel Aviv -- Izrael je odlučio da zamrzne finansiranje UNESKO-a, nakon što je ta organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu, u punopravno članstvo primila Palestinu...Zbog prijema Palestine u UNESKO, ranije su finansiranje te organizacije zamrzle SAD i Kanada..."Takvi koraci udaljuju mir, ne doprinose...
