Izvor: VOA, 11.Jun.2020, 05:15

Transatlantski spor - u stvari - spor između Nemačke i SAD

Transatlantski spor - u stvari - spor između Nemačke i SAD

Sjedinjene Države bi mogle da povuku odredjen broj američkih vojnika iz Nemačke nakon nekoliko uzastopnih razilaženja u politici Vašingtona I Bona. Trzavice se odnose na odbijanje Nemačke da se priključi misiji patroliranja u Persijskom zalivu, smanjenje  dogovorenog doprinosa budžetu NATO-a  od strane Nemačke, i najnovije odbijanje kancelarke Merkel da fizički učestvuje na dogovorenom, predstojećem sastanku G-7 u Kemp Dejvidu. Mada je Merkel odbijanje objasnila kao meru opreznosti zbog nastavljene opasnosti od pandemije, prema pisanju lista Volstrit Džurnal, glavni razlog je neslaganje nemačke kancelarke sa navodnim predlogom Predsednika Trampa da se Grupa 7 vrati na Grupu 8. Drugim rečima, da se dozvoli povratak Rusije u članstvo tog eksluzivnog ekonomskog skupa.  “Uvredljivo je, u stvari, uzimati zdravo za gotovo da američki poreski obveznici moraju da nastave da plaćaju održavanje 50.000 i više američkih vojnika u Nemačkoj, dok nemački poreznici  svoje viškove troše na domaće programe," rekao je bivši američki ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel nemačkoj novinskoj agenciji DPA.  Nemačka namerava  ove godine da potroši 1,36% BDP-a na odbranu, što je  ispod dogovorenog cilja od 2% za države članice NATO. Nemačka vlada kaže da želi da poveća taj procenat na 1.5% do 2024. Bezbednosni sporovi u evroatlantskim odnosima mogu biti kobni, tvrdi Stiven Sejbo, profesor na Univerzitetu Džordžtaun i visoki saradnik Američkog instituta za savremene nemačke studije.  Ukoliko se sadašnji trend nastavi obe strane Atlantika biće na gubitku, kaže on.  "Bezbednosni rizici od daljeg produbljivanja postojećih poremećaja su jednako katastrofalni kao i pandemija. Evropa bez Sjedinjenih Država biće pod sve većim pritiskom Rusije i Kine, biće lišena i vojnog oslonca na Ameriku u svojim daljim diplomatskim nastojanjima. Evropa će se dalje fragmentirati, ugrožene baltičke zemlje zajedno sa Poljskom okrenuće leđa Nemačkoj i Francuskoj." Rusija će to iskoristiti da pojedine države okrene jedne protiv drugih, a neke i da zastrašuje, nastavlja Sejbo: "SAD bi (figurativno rečeno) mogle da prestanu da budu evropska sila, istovremeno gubeći i diplomatsku i bezbednosnu mrežu koju pruža NATO, uključujući ključne vojne baze i postojeće mreže Alijanse. To bi takođe otvorilo mogućnost da dva glavna američka protivnika, Kina i Rusija, pretvore Evropu, u ono što Henri Kisindžer naziva 'dodatkom Evroazije'“. Transatlantski odnosi ostaju bitni kako u ekonomskom tako i u bezbednosnom pogledu kaže Erik Bretberg, direktor programa za Evropu i visoki saradnik u Fondaciji Karnegi za međunarodni mir, sa sedištem u Vašingtonu.​ “Transatlantski odnosi  doživeli su  krupne udarce  tokom sadašnjeg mandata predsednika Trampa.  Nešto od toga se očigledno dešava zbog neslaganja u politici, poput iranskog nuklearnog sporazuma, trgovinskih tarifa ili Pariskog klimatskog sporazuma. Međutim, radi se i o nedostatku evropskog poverenja u način rukovođenja predsednika Trampa i generalnom utisku da SAD više ne podržavaju evropski projekat.” Snažni pritisak pod kojim se odnosi trenutno nalaze, biće još veći u slučaju ponovnog izbora Donalda Trampa, kaže Bretberg i  dodaje:  “Dok Evropa  bude i dalje nastojala da sarađuje sa SAD, Evropljani će istovremeno pokušati da ojačaju svoju autonomiju u brojnim oblastima. Ukoliko demokrata Džo Bajden bude izabran, atmosfera u odnosima bi mogla da se poboljša, saradnja takođe, ali neka pitanja poput odbrambenih troškova ostaće i dalje komplikovana.” Džefri Gedmin, visoki saradnik uticajnog privatnog Atlantskog  saveta, podseća da su dve strane Atlantika i u ranijim periodima dodživljavale razlaz. “Podsetio bih da su mnogi Evropljani smatrali katastrofalnom odluku  Džordža Buša mlađeg da vojno interveniše u Iraku; da je Barak Obama bio elokventan i simpatičan, ali njegovo upravljanje američkom spoljnom politikom pokazalo se slabim, da bi potom stigao  majstor u samoreklamiranju Donald Tramp. Takođe je činjenica da se demokatski i republikanski zakonodavci  slažu u oceni da Evropa nije potpuno sposobna da preuzme potrebnu ulogu kada je reč o pitanjima bezbednosti. Ništa od toga nije netačno, ali ni nepovratno. Situacija zahteva lidere, koji će da nas zbližavaju.” U međuvremenu, nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer u intervjuu za CNN (10.06.20) izjavila je da od Pentagona, sa kojim redovno komunicira, da nije primila nikakvu zvaničnu odluku o povlačenju američkih vojnika iz Nemačke. Bez toga, dodala je, ne može da pruži ni zvanično reagovanje nemačke vlade. S druge strane, američki zvaničnici  domaćim medijima izjavljuju da bi jedan broj američkih vojnika mogao da bude premešten u Poljsku i druge evropske zemlje, dok bi manji broj  mogao da se vrati kući. Takođe je pomenuto da će hiljadu i više vojnika biti raspoređeno u Poljskoj, koja ispunjava cilj NATO-a u pogledu doprinosa vojnom budžetu Alijanse. Poljska je istovremeno odlučila da potpuno obustavi kupovinu ruskog gasa posle 2022. godine, dok je gasovod Nordstrim2, koji Nemačka dovršava sa Rusijom, takođe kamen spoticanja između Bona i Vašingtona.

Nastavak na VOA...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta VOA. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta VOA. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.