Izvor: Politika, Tanjug, 03.Okt.2009, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Reforme bez odlaganja

Zabrinuti smo zbog toga što je ostvarivanje projekata SB razočavajuće sporo

Reforme javnog sektora i penzionog sistema su neizbežne, ali srpska vlada bi morala više da izdvaja za najsiromašnije, poručuje Džejn Armitidž, regionalni direktor Svetske banke za jugoistočnu Evropu. Iz Vašingtona je došla u Beograd da u ime banke podrži strukturne reforme, ali i da sa našom vlašću, kako kaže za „Politiku”,detaljno razmotri započete infrastrukturne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << projekte da bi se ubrzalo njihovo veoma sporo sprovođenje. Uprkos tome, Svetska banka ne odustaje da finansira nove projekte u Srbiji koji će omogućiti veće zapošljavanje.

Kako vidite reforme javnog sektora u Srbiji?

To je važan deo dogovora sa MMF-om koji se fokusira na tome da se održi makroekonomska stabilnost i smanji budžetski deficit.

Možete da povećate poreze ili da smanjite javnu potrošnju. Kako je javna potrošnja u Srbiji prevelika, povećavati porez je loše za biznis i pogađa potrošače. Mislim da u Srbiji postoji saglasnost da je reforma javnog sektora najbolji način da se smanji budžetski deficit i održi makroekonomska stabilnost. Ova tema jevažna u dijalogu između Svetske banke i vlade, za razliku od razgovora sa MMF-omo budžetskom deficitu. Naš stav je da je neophodno sagledati efikasnost i isplativost javne potrošnje. Javni sektor u Srbiji je veći nego u mnogim zemljama u regionu i u 15 zemalja Evropske unije. I ne samo javni sektor, nego i tekuća potrošnja. Penzije su jedan od primera, dok relativno mali iznos ideu investicije. Sada je javna potrošnja u Srbiji blizu 44 odsto BDP-a, a to je mnogo. Tokom sledećih nekoliko godina bilo bi bolje za ekonomiju da se javna potrošnja smanji ispod 40 odsto bruto domaćeg proizvoda da bi se povećale investicije u energiju, puteve"

Analiza koju smo uradili ukazuje da se reformom javnog sektora može uraditi više sa manje sredstava, ada se kvalitet održi, pa čak i poveća. Ona je osnova za razgovore Svetske banke i srpske vlade i po našem saznanju neki elementi biće ugrađeni u budžet za narednu godinu koji će biti poslat Skupštini. Vidimo neke mogućnosti za štednju, a ključne su penzije.

Penzije su važne. Svi ćemo ostariti. Važno je da se osigura da narod ima bar minimalni standard, da uplaćuju doprinose dok rade, i da dobiju pristojnu penziju. Penzije su zamrznute u 2009. i 2010. i to pomaže da se upravlja budžetskim deficitom na kratke staze. Ali, zaista je potrebna objektivna, ravnopravna i održiva reforma koja će obezbediti prave podsticaje ljudima da rade. Na reformi penzija stoga radimo veoma pažljivo sa nadležnim ministarstvima.Druga ključna oblast tehničke pomoći i podržanih projekata jesu reforme zdravstva i obrazovanja, jer verujemo da postoji namera da se postigne ušteda i poveća efikasnost.

Pružićemo finansijsku podršku budžetu tokom dve godine od 450 miliona dolara – što je vrlo značajno.

Da li ste zadovoljni sprovođenjem projekata koje je finansirala Svetska banka?

Imamo 12 projekata. Oko 850 miliona dolara je odobreno Srbiji. Puno novca je uloženo u izgradnju osnovne infrastrukture, puteva, energije" Ako se ostvarivanje tih projekata ubrza, to bi moglo pomoći razvoju i povećanju zaposlenosti.Zabrinuti smo što je ostvarivanje projekata razočaravajuće sporo. Naša očekivanja su da se projekti realizuju tokom, recimo, četiri godine. Tako da se, ako se određeni iznos pozajmi, svake godine potroši 20–25 odsto, kako bi se projekat završiozačetiri-pet godina. U Srbiji za to treba mnogo više vremena. Što znači da zemlja ne ostvaruje optimalnu korist od ovih sredstava. Da pozajmice budu ratifikovane u Skupštini treba nekad i dve godine. Zatim, i Banka je birokratija. I mi možemo biti spori. Ali smo takođe uočili brojne interne procese u vladi koje bi trebalo ubrzati da bi zemlja mogla da ima koristi od naših sredstava. To je bio glavni cilj moje posete, da u detalje raspravimo projekte.

Koji je Vaš predlog za veću zaštitu siromašnih?

Znam da ste zabrinuti za siromaštvo, čemu je Svetska banka posebno posvećena. Napravili smo enorman napredak u smanjenju siromaštva. Za pet-šest godina stope su pale za pola, a u Srbiji sa oko 13 odsto na šest-sedam odsto u 2008. Ali, usled globalne krize stopa siromaštva se povećava u mnogim zemljama. Iako se teško dobijaju tačni podaci, uradili smo projekcijupo kojoj bi stopa siromaštva u Srbiji mogla da se poveća za jedan do dva procenta. Jedan od ključnih zahteva u našim pregovorima jeste da se reformama javna potrošnja smanji, a da socijalni programi koji pomažu siromašnima moraju biti održavani. Taj trošak mora biti zaštićen.

Srbija troši relativno malo na socijalnu pomoć u odnosu na druge zemlje, a naročito EU. Samo dva odsto BDP-a se izdvaja za socijalnu pomoć. Analize pokazuju da postoji oko 20 različitih programa. U mnogim slučajevima to se zove socijalna podrška, ali ne pomaže baš siromašnima. Ima nekoliko programa, kao što su materijalno obezbeđenje porodice i dečiji dodatak, gde novac zaista ide najsiromašnijima. Ali to je mali program. Ima puno siromašnih porodica koje ne dobiju pomoć, jer nemaju dokumenta. Savetujemo da Srbija zadrži a ne da smanjuje troškove za socijalne programe. Da se uvećaju programi koji obezbeđuju da novac zaista ide siromašnima, da više ide ka najsiromašnijima. To je važan deo našeg razgovora.

Da li je spoljni dug previsok? Kako da se najbolje iskoriste krediti?

Iako se ispoljava velika zabrinutost da nivo javnog duga Srbije možda postaje previsok, oko 24 odsto BDP-a nije previše. Problem je u tome što, kako se kriza povećava, zemlja povećava stepen zaduženosti. Zato je vrlo važno da se manje troši za plate, penzije, a više da se investira. Ako zemlja uzima kredite i povećava zaduženost, bolje je da se ta sredstva ulažu u razvoj infrastrukture, a ne za plate, jer to nije održivo.

Biserka Dumić

-----------------------------------------------------------

Teške ali neophodne mere



Kako biste ocenili mere koje je predložila naša vlada?

Planovi vlade su dosta dobri. Ali je jako teško. Svakog meseca se brojke revidiraju. Ova godina je lošija, pa je neophodno da se preduzmu dodatne mere. One su veoma teške, nezaposlenost će rasti usled pritisaka da se smanji javna potrošnja, ali su neophodne.

[objavljeno: 04/10/2009]

Nastavak na Politika...