Izvor: Politika, 04.Jun.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rajsova umesto Bajdena
Premijer Aleksandar Vučić završio je zvaničnu posetu Vašingtonu: da li je postigao ono što je želeo? Šta je uopšte smisao njegovog odlaska u prestonicu SAD-a, ako se odande vraća sa koferom obećanja, ali ne i sa rezultatom koji bi značio „proboj” ili „zaokret”.
Pri svođenju naših očekivanja treba imati u vidu da su odnosi SAD-a i Srbije asimetrični u svakom pogledu – političkom, ekonomskom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vojnom... Jedna nevelika balkanska zemlja koja je danas, čak i iz ugla vašingtonskih eksperata, politički stabilna, premda ekonomski ranjiva i vojno slabašna, a nasuprot njoj najmoćnija sila sveta i najveća ekonomija (17,5 biliona dolara prema naših 40 milijardi); zemlja sa 319 miliona stanovnika prema naših tek nešto preko sedam miliona...
Zato je sasvim sigurno da ono što je za Vašington rutinski događaj na tamošnjoj diplomatskoj traci za nas je nešto posebno. Ukratko, ne otvaraju nam se kapije Bele kuće kad god to poželimo.
Umesto prvobitno predviđenog domaćina, potpredsednika Džoa Bajdena, što je uobičajeni premijerski nivo (ako se izuzmu posete koje su protokolarno „državne” i namenjene samo važnim američkim saveznicima), Vučića je primila sledeća po rangu, savetnica za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs, što je bilo neizbežno s obzirom na smrtni slučaj u potpredsednikovoj porodici.
Možda bi između Bajdena i Vučića bilo više „hemije”, ali to ne znači da posao nije obavljen i sa, takođe veoma bliskom, Obaminom saradnicom. A trebalo je potvrditi spoljnopolitičko usmerenje Srbije ka EU i u tom pogledu zatražiti izvesnu pomoć (jer glavninu posla moramo da uradimo sami), potvrditi razumevanje, čak i za pitanja oko kojih danas ne možemo da se složimo (status Kosova).
Diplomatija podrazumeva i lične kontakte: politika je uverljivija kad je personalizovana. Zato imaju političkog smisla i Vučićevi susreti sa veteranom republikanaca u Kongresu (gde imaju većinu u oba doma), Džonom Mekejnom, kongresmenima iz srpskog kokusa, funkcionerima Stejt departmenta, predavanje na univerzitetu „Džon Hopkins”...
Pravi značaj treba dati i razgovoru sa liderima nekoliko američkih kompanija koje već posluju ili nameravaju da dođu u Srbiju. Oni sa svojim investicionim planovima svakako neće u Beograd stići već sledeće nedelje, ali treba očekivati da će razmisliti o prilikama (i mogućim problemima) za poslovanje u Srbiji.
Našoj skeptičnoj (i prilično antiamerički raspoloženoj) javnosti ovo možda nije dovoljno, ali u međunarodnim odnosima i reči su dela – pod uslovom da ne ostane sve samo na rečima.
