Izvor: Politika, 30.Apr.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obezbeđenje za „bendžamina”
SAD su odlučile da poboljšaju kvalitet svog glavnog izvoznog proizvoda
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, aprila – Iako je u Vašingtonu glavna industrija politika (i lobiranje kao prateća grana), ovde se, u samom centru grada, nalazi jedna velika i za nacionalnu ekonomiju izuzetno važna fabrika.
Smeštena je na obodu Nacionalnog mola, velikog parka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na čijoj jednoj strani je Bela kuća, a na drugoj Kapitol hil, i baš preko puta kamenog obeliska koji je podignut kao spomenik Džordžu Vašingtonu. Nema, doduše, uobičajeni industrijski dimnjak niti neke druge spoljne oznake koji bi ukazivali šta se unutra proizvodi, ali neposredan uvid u to može da stekne svako ko radnim danima između osam i devet ujutru stane u red ispred jednog kioska na njenom pročelju da bi obezbedio (besplatnu) ulaznicu za razgledanje koje se sa vodičem organizuje svakih 45 minuta.
Da ne dužim: fabrika se zove „Biro za graviranje i štampu” i u njoj se proizvode – američki dolari. Kako, pak, ide proizvodnja, kako izgledaju mašine na kojima se otiskuju „slike mrtvih predsednika” i ostali detalji i dalje najpoželjnije monete sveta, uverio sam se zajedno sa grupom domaćih radoznalaca.
Pravila razgledanja su jednostavna: zabranjeno je, dok traje, da se bilo šta jede ili pije. Fotografske kamere mogu da se unesu, ali ne i upotrebe. Mobilni telefoni treba da budu isključeni.
Moram da priznam da sam izašao pomalo razočaran. Očekivao sam neku „svemirsku” mašineriju i bleštavu tehnologiju. Ono što sam video bile su mašine, naizgled sasvim obične, ne baš velike, kao u nekoj osrednjoj štampariji.
Može biti da nije sve za pokazivanje, uostalom još jedna „kovnica” američkog novca se nalazi u Teksasu (sudeći po zgradi, čini se da je mnogo modernija). Ali i na ovim mašinama u toku je bila štampa „supernovčanice”, najnovije, upravo predstavljene banknote od sto dolara, koja će u opticaj ući u februaru iduće godine, sa karakteristikama koje će (bar neko vreme) biti nerešiva zagonetka za falsifikatore.
U dosadašnjih šest meseci mog boravka u Vašingtonu, ne sećam se da sam u ruci držao „stotku”: štaviše, novčanik mi je najčešće prazan kad je reč o „kešu”: sve se ovde plaća „plastikom”, kreditnim karticama. Kažu mi da „bendžamina” (Bendžamin Franklin, jedan od „očeva osnivača” SAD, revolucionar i izumitelj, čiji je lik na najvećoj američkoj novčanici danas u opticaju), iz istih razloga, retko viđaju i Amerikanci, a tvrdi se da ga u svojim džepovima nose jedino – dileri droge.
Pa zašto je onda Bendžamin Franklin, koji je jedan od dva lika na američkom novcu koji nije bio predsednik savezne države, već samo Pensilvanije, dobio dodatno obezbeđenje – jer novu novčanicu odlikuje upravo to: tehnika štampe sa specijalnim hologramima, žigovima koji menjaju boju i simbolima koji se, u skladu sa aktuelnim trendom u holivudskoj produkciji, prikazuju i u tri dimenzije?
Objašnjenje je jednostavno: banknota od 100 dolara je najveći izvozni proizvod Amerike. Od svih stotki koje izlaze iz ove štamparije i one u Teksasu, samo nešto više od četvrtine ostaje u prometu u Americi. Sve ostalo cirkuliše u inostranstvu. Čak devet zemalja se jednostrano „dolarizovalo” – američka moneta im je zvanično sredstvo unutrašnjih plaćanja – a „zelene novčanice” su najpoželjnije sredstvo za štednju, pa i transakcije, u velikom delu Latinske Amerike, Afrike i Azije.
Zbog toga je „bendžamin” i najčešće na meti inostranih falsifikatora. „Sikret servis”, tajna služba koja se danas pominje samo u kontekstu obezbeđivanja predsednika, za svoj glavni posao, što se ređe pominje, ima ono zbog čega je i osnovana – da se bori protiv falsifikatora novca – procenjuje da je od ukupno u opticaju nešto preko 50 miliona lažnih dolara, manje od jedan odsto ukupne svote onih pravih.
Falsifikatori su inače klasifikovani u pet grupa: primitivci (oni koji dopisuju nule na novčanicima od jednog dolara), oportunisti (koriste skenere i štampače), sitni kriminalci (koriste skuplje tehnologije za kopiranje), organizovani kriminal (imaju i svoje štamparije) i države (svojevremeno su izneti kontroverzni dokazi da to organizovani radi Severna Koreja).
Novi „bendžamin”, koji nasleđuje već tehnološki prevaziđenog, onog iz 1996, inače je mnogo manje „zelen”, dominiraju sivkasti prelivi. Svakako će biti bezbedniji i na falsifikatorske poduhvate otporniji. Ali zluradi domaći komentatori, koji su se povodom prošlonedeljne premijere nove novčanice oglasili u „blogosferi”, smatraju da trud i novac uložen u dizajniranje i izradu „stotke” nisu bili baš neophodni.
Iz više razloga. Prvi je, vele, što je količina falsifikovanih dolara u opticaju pravi sitniš prema svoti od 600 biliona (hiljada milijardi) dolara, kolika je nominalna vrednost „derivata”, „trulih” obveznica koje su svetskim investitorima prodale ovdašnje banke sa Volstrita.
Sitniš su i prema 750 milijardi para poreskih obveznika koje su utrošene za spasavanje tih banaka koje su se, kao i falsifikatori, bavile „direktnom krađom”.
Ali najciničniji opis novog „bendžamina” objavljen je u internet dnevniku „Hafington post”: „Nova novčanica, sa svojim mnogobrojnim sigurnosnim trakama i zbunjujućim simbolima, liči na nešto preko čega je nekoliko puta prešao kamion – na našu ekonomiju.”
Milan Mišić
[objavljeno: 01.05.2010.]
.jpg)
