Izvor: Politika, 30.Sep.2012, 14:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OTKRIVANJE AMERIKE: Zastrašivanje Obamom
Da li će dokumentarac „desničarskog Majkla Mura” uticati na ishod predsedničkih izbora?
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – U toku je velika zavera protiv Amerike i na njenom čelu je niko drugi nego ličnost koja je pre četiri godine sa velikim entuzijazmom izabrana za njenog 44. predsednika.
Barak Obama nije stigao da svoj naum završi u prvom mandatu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pa će bude li reizabran, svoj opaki plan realizovati u drugom. Ostane li on u Beloj kući, Amerika će ostati geografski velika, ali postati politički nevažna, vojno bespomoćna zemlja sveta, samo bleda senka nekadašnje supersile koja je bila garant stabilnosti i promotor vrhunskih vrednosti na planeti.
Ovo je poruka jednoiposatnog dokumentarnog filma koji se, pod naslovom „2016 – Obamina Amerika”, od kraja avgusta prikazuje na više od hiljadu bioskopskih ekrana, ostvarivši zavidan uspeh.
Da bi ga odgledali, skoro četiri miliona Amerikanci je do sredine minule nedelje na blagajnama ostavilo 32 miliona dolara, čime se svrstao u jedan od komercijalno najuspešnijih dokumentaraca svih vremena.
Nije doduše uspeo da dobaci do rekorda Majkla Mura čiji je „Farenhajt 9/11”, koji se bavi napadom Al Kaide na Ameriku i ulogom tadašnjeg predsednika Džordža Buša u tom događaju, ubrao 119 miliona.
„Obamina Amerika” je međutim višestruko isplatila uloženo: snimljena je sa za holivudske standarde izuzetno skromnim budžetom od 2,5 miliona dolara.
Film je u opticaj ušao u završnici predizborne kampanje uz objašnjenje da Amerikance „informiše” kako bi mogli da glasaju „obavešteni”. Glavni autor filma je Dineš D’Souza, Amerikanac indijskog porekla, koji je ovde došao 1978. da bi dovršio studije, a potom ostvario sopstveni „američki san”: čim je diplomirao dobio je posao u izbornom štabu Ronalda Regana, a zatim postao uticajni glasnogovornik američkih konzervativaca.
U međuvremenu je dobio državljanstvo i u odbrani „američke izuzetnosti” takmiči se sa najuglednijim intelektualcima desnog spektra američke politike.
Podloga za film je Souzina knjiga iz 2010. čiji je naslov „Koreni Obaminog besa”. U filmu, Souza je glavni narator, a ono što veoma pada u oči, jeste da sebe poredi baš sa Obamom: rođeni su iste godine i u isto vreme završili koledže i oženili se.
Ono što ih razlikuje i što je jedna od poruka filma, to je da je Souza Americi zahvalan za sve što je postigao, dok je Obama nezahvalnik čiji su primarni pokretački motivi antikolonijalizam, antizapadnjaštvo i ono što je najvažnije, antiamerikanizam.
Cela prva polovina filma posvećena je Obaminom ocu, Baraku Obami starijem, ne bi li Souza dokazao da je vrednosni sistem sina zasnovan na ideološkim uverenjima nasleđenim od čoveka koji je porodicu napustio kad je Obama imao samo dve godine, a posetio ga je samo jednom, kad je bio desetogodišnjak.
U Keniji Souza intervjuiše i Džordža Obamu, predsednikovog polubrata po ocu, koji je iz plemena gde se još praktikuje poligamija. „Obama nije ništa učinio da vam pomogne”, sugeriše Souza, kome stiže iznenađujući odgovor: „Brine on o meni, brinući o svetu čiji sam deo”, pa nije jasno zašto je to uopšte uključeno u film.
Souza je posetio i Indoneziju gde je Obama proveo detinjstvo ne bi li dokazao da, iako je nominalno rođen na američkom tlu na Havajima, predsednik ima mentalitet imigranta koji nikad srcem nije prihvatio američke vrednosti, mada je uspeo da američki narod obmane i zavede da ga izabere na najviši položaj u zemlji.
Obama je u drugoj polovini filma, koji je tehnički dobar, ali dramaturški izuzetno spor i na momente veoma dosadan, gađan municijom većeg kalibra.
Pripisuje mu se da je isključivi krivac za to što Amerika danas ima 16.000 milijardi dolara duga, ali ne pominje da je budžetski deficit eksplodirao tokom dva Bušova mandata i da je Obama postao predsednik na vrhuncu svetske finansijske i ekonomske krize.
Optužuje se da simpatiše islamske džihadiste u Avganistanu i Pakistanu, ali se prenebregava da je naredio rizičnu likvidaciju Osame bin Ladena.
Na spisku Obaminih grehova je i iransko napredovanje ka atomskoj bombi, opet uz zanemarivanje činjenice da on izbegava da započne treći rat u jednoj muslimanskoj zemlji.
Iako pretenduje da bude „desničarski Majkl Mur”, Souza nema njegovu vrcavost, satiričnu oštricu pa ni ubedljivost argumenata. Filmska kritika je njegovo delo ocenila dosta niskom ocenom od 4,4 (od mogućih 10), mada gledaoci misle drugačije: čak 77 odsto je posle projekcije izjavilo da im se film sviđa.
Utisak je da je filmski napad na Obamu samo melem na ranu frustriranih konzervativaca čiji kandidat Mit Romni, kako stvari stoje pet nedelja uoči izbora, sve više zaostaje.
Veoma providna propaganda teško da će preobratiti demokrate i one još neopredeljene. Čim je prošlog ponedeljka stigao izveštaj da je preko vikenda gledanost bila za oko 50 odsto manja nego prethodnog, iz Souzinog tabora lansirana je nova teorije zavere: Obamin izborni štab je optužen za organizovanu sabotažu filma.
Milan Mišić
objavljeno: 30/09/2012
Pogledaj vesti o: Vašington
.jpg)
