Izvor: Politika, 20.Okt.2013, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepodobni crvenokošci
Novi pritisci na jedan od najpopularnijih sportskih timova da posle 80 godina promeni ime koje vređa prvobitne Amerikance
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Redskins je američkom fudbalu ono što su Crvena zvezda ili Partizan u našem: najpoznatiji sportski brend. Doduše, kad se ovde kaže „fudbal” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << misli se na sasvim drugačiju igru od one u Evropi, za koju u američkom engleskom postoji i posebna reč, „soker”. Američka verzija fudbala je znatno grublji ragbi, nešto nalik međusobnoj borbi gladijatora u areni, u specijalnoj opremi, sa šlemovima i grudobranima. Spretne ruke su podjednako važne kao i brze noge, a nema ničega nalik na ono dodavanje „ja tebi, ti meni” na našim stadionima.
I još nešto: ovdašnji stadioni su uvek puni.
Za razliku od Zvezde ili Partizana, Redskinsi su osvojili samo pet nacionalnih titula, ali su uprkos tome jedan od tri profesionalna kluba koji najviše zarađuju. „Forbs” je prošle godine vrednost ovog tima procenio na 1,8 milijardi dolara.
Zvanično, oni su Vašingtonski redskinsi, ali stadion im je na periferiji prestonice, u državi Merilend, a uprava u susednoj Virdžiniji. O Redskinsima se poslednjih nedelja dosta piše i na stranicama koje nisu sportske. Tema je takođe nesportska – njihovo ime.
U prevodu „redskins” znači „crvenokošci”, što je ime koje su beli kolonizatori Amerike davali domorocima koje su zatekli, a koje su u svom osvajanju „Novog sveta” brutalno etnički počistili. Pre Kolumbovog otkrića novog kontinenta, u Severnoj Americi je bilo oko 25 miliona stanovnika, podeljenih u stotine plemena različitih kultura, bez pisanog jezika, ali sa sopstvenim zakonima, poezijom i istorijom, svojim igrama i ritualima, pa i društvenim vezama koje su bile na višem nivou od onih u evropskoj civilizaciji.
„Crvenokošci” je bio i prezrivi pojam za one kojih se treba rešiti, jer su, sukobljavajući se sa belim osvajačima, smetali. Sukob je na kraju rešen tako što su indijanska plemena smeštena u rezervate, a danas, od samo nešto manje od tri miliona pripadnika „indijanskih nacija”, kako glasi zvanična terminologija, 70 odsto je asimilovano i živi u urbanim područjima.
Indijanska imena za sportske klubove u modu su ušla početkom 20. veka, iz marketinških razloga: trebalo je istaći sportsku agresivnost i vitalnost, osobine pripisane domorocima. Ali tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, u jeku borbe za građanska prava, od oko 3.000 „indijanskih” timova, dve trećine je promenilo imena, uvažavajući osetljivost onih od kojih su „pozajmljena”.
Redskinsi nisu bili u ovoj grupi pokajnika. Ostali su verni svom imenu usvojenom još 1933. Ime im je dakle tradicija – ali mnogo osporavana.
Mnogobrojne organizacije američkih Indijanaca smatraju da ih ono ponižava. Posebnu osetljivost u ovom pogledu pokazalo je pleme Oneida (pripadnici Konfederacije Irokeza), koji su 1990. podneli sudsku tužba sa zahtevom da Redskinsi nađu drugo ime.
U prvom stepenu presuđeno je u njihovu korist, ali je viša instanca zaključila da su Indijanci „zakasnili” sa ovom žalbom, pa je ime ostalo. Vrhovni sud je potom odbio da ovaj predmet uzme u razmatranje.
Kontroverza je ponovo rasplamsana ove godine, kada je demokrata Vinsent Grej, gradonačelnik Vašingtona, nagovestio da bi ime moglo da bude problem ako bi tim odlučio da se i zvanično registruje u glavnom gradu.
To je pokrenulo veliku debatu, u koju se umešao i predsednik Barak Obama izjavom da bi on lično, ako bi bio vlasnik tima, razmislio o promeni imena.
Predsednikovo mišljenje nije međutim impresioniralo vlasnika Redskinsa Denijela Snajdera, koji se zarekao da će ime ostati, jer je „neodvojivi deo timske istorije i tradicije”. „Crvenokošci”, dodao je, nije uostalom „etiketa”, već „znak časti”.
Pozvao se i na mnogobrojna istraživanja koja pokazuju da je većina Amerikanaca za to da se ime ne menja, a protiv toga, po njemu, nema ništa ni 80 odsto Indijanaca. Za svoj stav dobio je i javnu podršku asocijacije indijanskih plemena Virdžinije.
Drugi tabor je međutim izneo isto tako uverljiv argument: „Šta je 80 godina istorije jednog sportskog tima prema hiljadama godina istorije naroda koji su prvobitni domaćini severnoameričkog kontinenta.”
Oneide, kojih danas ima oko 45.000, smatraju da su istraživanja na koja se poziva Snajder sumnjive metodologije i da, uostalom, nisu ni bitna: za njih je to ime rasna uvreda i to je dovoljan razlog da ne može da opstane.
O sporu su napisani i mnogi novinski uvodnici, Oneide su isposlovale da se u Kongresu sačini nacrt zakona koji bi vlasnika Redskinsa naterao da se odrekne spornog imena, ali su male šanse da uđe u proceduru.
U želji da čujem mišljenja Amerikanaca o ovome, na veb sajtu „Haro” koji je posrednik između reportera i izvora, postavio sam pitanje – ko je u pravu?
Među prvima se odazvao Čed Dion, profesor rasnih odnosa sa Univerziteta Pensilvanije. Po njegovoj oceni, ime Redskins je „bilo veoma problematično od samog početka, jer je deo predrasuda i duboko ukorenjenih stereotipa koji u 21. veku ne bi trebalo više da se tolerišu”.
Fara Parker, konsultant za odnose sa javnošću, koja je tu karijeru počela u losanđeleskim Lejkersima, napisala mi je da su po njenom uverenju sportovi dugo služili kao ujedinitelji kultura, religija i ljudi različitog društvenog i ekonomskog porekla. Zbog toga smatra da Redskinsi i drugi timovi sličnih imena, treba da razmisle koliko su na ovaj način „građani sveta”. „Odricanje od imena koje je dugo prepoznatljiv brend u početku može da izazove strepnju i paniku, ali jedna hrabra akcija u tom pogledu u isto vreme može da bude doprinos stvaranju nove, moćne definicije korporativne odgovornosti.”
Mark Horner, koji je, po majci iz plemena Čoktav, poluindijanac, ističe, pak, da uopšte nije bitno to što predsednik smatra da o spornom imenu treba razmisliti. Redskinsi su brend sa sopstvenim nasleđem, a većina mladih u njihovom imenu ne vidi nikakvu rasnu konotaciju. „Oni su danas samo jedan fudbalski tim i ništa više od toga. Nisu im potrebni pritisci političara.”
Šon Radvanski ima jednostavan recept kako da se problem prevaziđe: „Oni su među pet najvrednijih sportskih franšiza sveta, pa mi se čini da navijači nemaju ništa protiv imena. Uostalom, neka o tome ljudi glasaju svojim (ne)dolaskom na stadione i novčanicima.”
Čini mi se da su svi u pravu, ali da je, sa stanovišta nekakve istorijske pravde prema američkim Indijancima, najbolju dijagnozu postavio Rodžer Sajmon u komentaru na sajtu „Politiko”: „Uzeli smo im kontinent, a za uzvrat im dali bolesti, alkohol i rezervate, pa zaslužuju bar da im ostavimo njihov ponos.”
Milan Mišić
objavljeno: 20.10.2013.
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda, Večiti derbi, Zvezda - Partizan
