Izvor: Politika, 15.Okt.2013, 12:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavljamo razgovore sa MMF
Lazar Krstić: Zasad smo na nivou tehničkog usaglašavanja. – Jorgovanka Tabaković: Ovo nije bila poseta bogatom rođaku
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Trodnevni intenzivni razgovori u Vašingtonu i učešće u jesenjem zasedanju Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda bili su veoma dobri za Srbiju, konstatovali su, tek kad je sve to bilo već obavljeno i neposredno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uoči polaska iz ambasade Srbije na aerodrom, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Lazar Krstić.
„Nastavljamo razgovore sa MMF, to je proces koji traje, ne prelama se preko kolena, to su pregovori, a mi još nismo stigli do te faze, u ovom momentu se vrše samo usaglašavanja na tehničkom nivou, mada smo dobili pohvale za svoju transparentnost i program koji smo već predstavili našim građanima”, bila je glavna poruka ministra Krstića, kome je ovo bio prvi međunarodni nastup posle nedavnog ulaska u Vladu Srbije.
„Siguran sam da će, kad počne sprovođenje ovog što smo pripremili, Srbija postati jedna veoma pozitivna priča”, naglasio je.
„Ovo nije bio boravak kod bogatog rođaka koji će da vam spremi torbu punu para i lepih ponuda koje nemaju nikakve uslove”, opovrgla je, kako kaže, pogrešno viđenje naše javnosti o svrsi učestvovanja Srbije na polugodišnjim skupovima dve glavne finansijske organizacije sveta guvernerka Tabaković. Po njoj, reč je pre svega o obavezi da se učestvuje u radu organizacija čiji smo članovi, u kojima imamo svoj glas i gde se iznose neki pravci kretanja u globalnoj ekonomiji i u reorganizaciji ovih organizacija, kao i daljoj borbi protiv globalnog siromaštva.
Neizbežna tema u bilateralnim razgovorima, ali i na konferencijama za novinare pojedinih odeljenja SB i MMF, bile su međutim nedavno obelodanjene mere Vlade Srbije za fiskalnu stabilizaciju i ekonomski oporavak. „Primljeni smo na najvišem nivou. Imali smo sastanke koji za ovu priliku nisu uobičajeni. Razgovarali smo i sa visokim zvaničnicima Stejt departmenta. Na svim tim susretima sagovornici su želeli da od nas čuju šta je to čime planiramo da preokrenemo Srbiju i postavimo je na noge”, kazao nam je Lazar Krstić.
„Cilj svih susreta nije bio da bi neko to što radimo odobrio ili pohvalio, nego da te mere predstavimo,što je moguće detaljnije, a za njih odgovaramo samo onima koji su nas izabrali na ova mesta, dakle našim biračima”, naglasila je guvernerka Tabaković.
Ona kaže da je „Narodna banka ove godine imala lakšu ulogu nego ranije, jer smo mogli da pokažemo jedan merljivi rezultat: relativnu stabilnost kursa i to baš na principima koje je ovde iznela i direktorka MMF, gospođa Lagard – da treba slediti politiku fleksibilnog kursa, ali bez naglih oscilacija, što je upravo i politika NBS”.
„Ovde smo bili i u momentu kada smo izračunali da je inflacija u septembru bila na nuli, dok je u odnosu na prošlogodišnji septembar, rast cena samo 4,9 odsto. To znači da smo ostali u ciljanom okviru od četiri plus-minus 1,5, a sagovornicima smo predočili da nam je cilj da ove brojke održavamo na što duži rok, jer samo niska inflacija može da omogući sprovođenje ekonomskih planova vlade, ali i onih koje imaju građani.”
„To je važno i zbog stabilnosti deviznog kursa, jer samo tako i država može da ostvari svoj plan o svođenju javnog duga u održive granice, što je pre svega naš cilj, ali i mera kroz koju će nas ocenjivati MMF.”
Ono što je, prema oceni guvernerke NBS, nama izuzetno važno, to je da „MMF ne insistira na prebrzom tempu u ostvarivanju ovih ciljeva, zato što te mere direktno pogađaju ljude, jer sve mere moraju da se realizuju u socijalno održivoj atmosferi”.
Na primedbu da MMF u svojoj prognozi za svetsku ekonomiju, kad je reč o Srbiji iznosi nešto više brojke inflacije (7,3 za ovu i 8,3 odsto za iduću godinu), Jorgovanka Tabaković odgovara da su „naši ciljevi optimističniji”.
„U obuzdavanju inflacije pomogli su nam uspešna poljoprivredna sezona i izvoz, kome je najviše pridonela produkcija ’Fijata’, zbog čega nismo najsrećniji, jer nije dobro kad zavisite samo od jednog ili samo nekoliko izvoznih proizvoda.”
„Našu prognozu mogu doduše da pokvare neke nepredviđene okolnosti van naše kontrole, promene u monetarnoj politici SAD na primer, ili ako se iz nekih razloga uspori oporavak evrozone zbog čega bi bio umanjen naš izvoz”, objasnila je.
Lazar Krstić na primedbe, da je je većina mera isključivo fiskalnog karaktera, odgovara da nisu zanemarene ni one koje se odnose na poboljšanje poslovnog ambijenta.
„Glavno pitanje za investitore u Srbiji, onih koji kod nas već posluju i onih koji bi eventualno došli, jeste predvidivost: da se zna ne samo šta će biti sutra, nego i prekosutra. Mi smo sada prvi put izašli sa jednom takvom slikom: budžet nije samo za 2014, već govorimo o ciljevima koje bismo mogli da ostvarimo u naredne tri do četiri godine.”
Krstić smatra i da je „prva briga svih privrednika, domaćih i stranih, kad je o nama reč, makroekonomska stabilnost, što je drugi pojam za predvidivost. Novim merama mi smo emitovali signal da smo ozbiljni, da znamo kojim putem treba da krenemo, što je već imalo pozitivan odjek”.
Milan Mišić
objavljeno: 15.10.2013.
